Да ли ће Вучић имати противкандидата у СНС

Томислав Николић је на седници ГО СНС поднео оставку на функцију председника у странци, као што је и обећао када је победио у трци за председника Републике. Александар Вучић, његов досадашњи заменик, биће на челу странке до конгреса напредњака. Да ли ће СНС бирати председника непосредно као што то раде многе странке у Западној Европи, неке у окружењу, али и у Србији?

Последњи пример стиже из Хрватске. Зоран Милановић премијер, изабран је за председника Социјалдемократске партије Хрватске на четворогодишњи мандат на непосредним и тајним изборима. Милановић је имао 8.477 потписа као подршку својој кандидатури. На непосредним изборима гласало је 23.733 члана СДП-а или 61,03 одсто. Председник је добио 23.554 гласа. Неважећих листића је било 179. После избора Милановић, коме су то били трећи унутарпартијски избори, рекао је даје пракса бирања једног кандидата присутна и у другим државама, као у САД, Великој Британији и Немачкој. Када странка оствари некакав циљ, онда по правилу нема противкандидата, рекао је Милановић после избора.

Либералнодемократска партија је прва странка у Србији чији су чланови непосредно изабрали Чедомира Јовановића за председника. Гласало се у сваком одбору у Србији и на интернету. Сваки члан имао је право да се кандидује за председника странке на предлог Председништва или 40 чланова Главног одбора. Правилником је било предвиђено више кандидата за председника странке, али је Јовановић био једини.

Владимир Гоати, председник организације Транспарентност Србија, каже да је избор руководстава од стране партијских чланова почео 1980. године, када је СДП Велике Британије одлучио да партијског лидера бирају сви чланови, а за такво решење је оптирала Либералнодемократска партија, наследница СДП-а. „Трећина западноевропских партија непосредно бира свог председника, док су партије посткомунистичких земаља централне и југоисточне Европе, остале углавном по страни од тренда улоге јачања чланства у унутарпартијским изборима, уз изузетке. Социјалистички покрет за интеграцију у Албанији је председника Илира Мету изабрао непосредно од стране чланства у марту 2005. године. Демократска странка у Србији се Статутом 2006. године определила за непосредне страначке локалне изборе и најавила непосредне страначке изборе на републичком нивоу 2010. године, што се није догодило. У ДС су четири пута одржани компететивни избори за председника странке, а у три случаја је кандидат који није изабран направио своју странку. Зато је потребно смањити сукоб, игру на све или ништа, па би кандидат који је изгубио требало да постане члан председништва странке”, каже Гоати.

Миодраг Радојевић, истраживач – сарадник Института за политичке студије, оцењује да се непосредни избори с једним кандидатом претварају у плебисцитарно изјашњавање. „Полако и стидљиво се креће, али с једним кандидатом демократија није потпуна. Непосредни избори унутар странака су тренд. Непосредним изборима се повећава демократија у партијама. Али, колико је нека партија демократска може се видети и по томе да ли дозвољава оснивање фракција.”

Радојевић каже да у нашим странкама влада умерени до јак централизам, што показује и чињеница да већина странака нема непосредне изборе. „Непосредним изборима се јача конкуренција и бирају се најспособнији. То мобилише странку између избора и служи као тест пред изборе. Не мислим да ће то ићи брзо у Србији, зато што су наше странке лидерске и преовлађују олигархијске тенденције. Лидер и група око њега концентришу власт па се тај модел унутарстраначких односа преноси на државу и кочи демократију. Код нас су странке ауторитарне, низак је степен политичке културе и потребан је еволутивни процес да би се то променило. Странке које су кренуле са непосредним изборима реагују на импулсе из бирачког тела. Мада лидери хоће да задрже вођство и зато није важно само како се бира председник већ и каква су му овлашћења.”

Милош Ђајић, председник УО Центра модерних вештина, подсећа да су Французи кандидата за председника у странкама бирали непосредно, што је демократија на делу. „Код нас је то ДС обећао пре две године. У Хрватској се у СДП-у тако бирају функционери, што је добро јер се покрећу теме и мобилише јавност. То је тренд који ће се догађати, унутрашњи избори нису скупи јер се не користе медији, већ само интернет. То је неумитно. Ако лидери нису добри својој странци нису ни грађанима. На овим изборима не би било оволико белих листића да су избори у странкама непосредни”.