Ко ради најдуже на свету

Париз – Хладни ветрови који дувају у светској економији оставили су многе без посла, а од оних који раде тражи се да привређују дуже за исту плату. Где се најдуже остаје на послу?

Ако се погледа просечан број радних сати годишње, на првом месту међу одабраним земљама је Јужна Кореја са 2.193 сата, а следи Чиле са 2.068, извештава Ројтерс. Британци остају на послу 1.647 сати, а Немци 1.408 сати годишње, по чему су при самом дну табеле (испод је само Холандија).

О грчким радницима се у последње време лоше писало, али испоставило се да раде дуже него било ко у Европи. Са просеком од 2.017 сати годишње на трећем су месту у свету на основу података Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Треба напоменути да ова организација има само 34 чланице – већином развијене земље – и да неке врло важне државе као што су Индија, Кина и Бразил, нису међу њима.

Поменути бројеви односе се на пуно и непуно радно време радника и приватних предузетника, укључујући и прековремени рад.

Ако истовремено погледамо податке ОЕЦД-а и Међународне организације рада (ИЛО) можемо да уочимо неке опште и занимљиве трендове.

„У азијским земљама се најдуже ради и код њих је највећи проценат радника који раде дуже од 48 сати недељно“, каже Џон Месинџер, стручњак ИЛО за радно време.

„Кореја се издваја по томе што је то развијена земља у којој се дуго ради. Обично су земље у развоју попут Бангладеша, Малезије, Тајланда и Шри Ланке оне у којима се највише сати проводи на послу.“

Али више сати на послу не значи нужно и боље обављен посао.

„Дуго радно време је обично повезано са нижом продуктивношћу по сату”, додаје Месинџер.

Слика је сасвим другачија у развијеном свету, где број радних сати опада. У прошлом веку се смањио са 3.000 годишње почетком 20. века на мање од 1.800 на почетку 21. века, а у најпродуктивнијим земљама још мање од тога.

Краће радно време делимично је одраз већег броја људи који немају пуно радно време. У Јапану је на пример велики број радника с непуним радним временом снизио просек земље на 1.700 радних сати годишње, по чему је на средини табеле ОЕЦД.

У развијеним земљама, посебно у Европи, пооштрени закони о раду такође су смањили радне сате. Разлика између најразвијенијих земаља је мала, али је велика кад је у питању плаћено одсуство.

Месинџер каже да просечан Британац ради 150 сати мање него Американац. Та разлика је заправо последица чињенице да је САД једина развијена земља која нема законски нити уговорни минимум плаћеног одсуства. Британија подлеже законима ЕУ који налажу најмање четири седмице плаћеног одсуства за сваког радника. Томе треба додати државне празнике, којих је у ЕУ 2010. године било девет или десет дана.

„Укупан број дана одмора и државних празника у ЕУ варира од 40 у Немачкој и Данској до 27 у Румунији, што је разлика од око 48 одсто или две и по радне недеље“, каже се у извештају ЕИРО из 2011.

Када се пореде радни сати треба ипак признати да свака земља прикупља податке за себе и да метод није увек такав да се подаци могу добро поредити.

--------------------------------------------------------------------

Годишњи одмор у свету

• Радници свуда имају плаћен годишњи одмор и државне празнике

• У многим земљама, али не и у САД, минимално трајање плаћеног одсуства је гарантовано законом

• У земљама ЕУ овај минимум се креће од 20 до 25 дана, али у пракси је то често више – у Немачкој и Данској је 2010. просек био 30 дана

• Државни празници у ЕУ обухватају од пет нерадних дана у Холандији до 14 у Шпанији (подаци из 2010). У Енглеској и Велсу их је осам, у Шкотској девет, а у Северној Ирској 10

• Радници у САД у просеку имају девет дана плаћеног одмора и шест дана плаћених државних празника (подаци из 2006)

• Не искористе сви запослени плаћено одсуство на које имају право– јапански радници имали су у просеку 18 дана 2010, али су искористили мање од пола

Извор: Европска опсерваторија за односе у привреди (ЕИРО), Центар за економска и политичка истраживања, Јапански институт за радну политику и обуку