Рађа се српска Силицијумска долина

Никоме није промакло када је сајт за модификовање и размену фотографија са 13 запослених недавно продат „Фејсбуку” за милијарду долара. Вест је протутњала планетом, посебно оним деловима света у којима се цени иницијатива, у овом случају предузимљивост двојице оснивача „Инстаграма”.

Како предузетништво још увек није интересантно највећем броју људи у Србији, домаћи „инстаграми” односно мали бизнис у ИТ сектору углавном расте далеко од очију шире јавности.

У Србији се рађа заједница информатичара, математичара и електроинжењера који су покренули сопствени посао заснован на новим технологијама (такозвани старт ап) развијајући углавном програме за рачунаре и паметне телефоне (смартфоне). Реч је о младима који су решили да после факултета уђу у предузетничке воде радећи сами за себе. Извоз производа а после неког времена и продаја фирме – постали су стварност за многе од њих. Тако је недавно београдски „Њузкурв”, који је произвео апликацију за одређивање места различитом садржају на сајтовима (који текст треба да ставите на ударну позицију а који да скрајнете) купила италијанска „Неодата група”. О овој трансакцији недељама се говори у друштву младих српских предузетника који послују у свету високих технологија јер продаја доказује да је успешан мали ИТ бизнис и у Србији, ипак, могућ.

У јануару су тројица инжењера технологије из Новог Сада основали „Аксон интелигентне системе”, запослили још тројицу стручњака и започели посао са апликацијом за препознавање српског језика.

– Ова апликација омогућава претварање говора у текст и текста у говор на смартфонима – објашњава финансијска директорка „Аксон интелигентних система” Весна Рехнер.

Како саветују експерти у овој области, за успешан мали ИТ бизнис најважнија је добра идеја. Поменута апликација имаће примену за време путовања када возач не сме да чита и пише. Програм, чија верзија на енглеском већ постоји за производе компаније „Епл”, читаће возачима СМС и електронску пошту док ће истовремено препознавати њихов говор и претварати га у писане поруке.

– Дистрибуираћемо пројекат и у БиХ, Македонију и Хрватску на локалним језицима и дијалектима.

Покретачи посла са високим технологијама и малим бројем запослених виде шансу у чињеници да све већи број људи комуницира путем смартфона. Новац за покретање пројекта добили су од Фонда за иновативне делатности који финансира платформе налик овој. Управо је извор финансирања једна од недоумица са којом се суочавају млади предузетници. Овакве и сличне информације могу се пронаћи на сајту startit.rs који је покренула Иницијатива за унапређење нових технологија у југоисточној Европи (SEE ICT). Уредница портала Драгана Петковић каже да је циљ помоћи ИТ предузетницима.

– Високе технологије нису скуп посао. Да бисте покренули тако нешто пре свега вам је потребно знање, а наши дипломци са ЕТФ-а и ПМФ-а га сигурно имају – сматра Драгана Петковић.

– Потребни су вам рачунар, знање и пословне вештине. Ми управо постојимо зато да помогнемо људима да покрену свој посао заснован на високим технологијама. Проналазимо им тржиште и улагаче и учимо их како да буду руководиоци.

Портал извештава о доброј пракси српског ИТ предузетништва, на пример о „Нордеусу” који производи највећу спортску игру на Фејсбуку са више од милион играча.

– Саветујемо људе да не покрећу било какав сајт са идејом да зараде од реклама, већ да стварно имају неки производ. И најважније, стварамо мрежу за размену искуства јер није случајно што је већина америчких ИТ фирми на једном месту – у Силицијумској долини.

Иако је према подацима Привредне коморе Србије извоз софтвера из Србије прошле године вредео више од извоза малина, сопствени бизнис, па ни ИТ, не занима већину дипломаца. Истраживање Грађанских иницијатива показало је недавно да највећи број свршених школараца и студената не жели да се бави предузетништвом и да уместо тога сања о месту у државној фирми или државној управи. Незапосленост је један од највећих економских проблема у Србији, али не и довољно јак мотив за самозапослење – само седам одсто младих покренуло је сопствени посао. Као један од разлога наводе неефикасну бирократију и дуго чекање на дозволе.

То међутим није била препрека за Илију Студена, једног од оснивача младе новосадске фирме „А51”. Са апликацијом за  управљање пројектима коју користе и „Нокија”, „Дизни” и Би-Би-Си, Студен има разлога да буде задовољан.

– Лако је запослити доброг књиговођу да се постара о папирологији – каже Студен.

Он верује да бирократија неће нестати и да је зато младима у Србији боље да науче да живе са њом уместо што је користе као изговор да не улазе у предузетништво.

– То што је вода мокра није вас спречило да научите да пливате, зар не?

----------------------------------------------

Има места за све

Страх многих програмера јесте да њихов пројекат неће издржати конкуренцију ИТ гиганата. Искуства су другачија, али показује се да места за мали бизнис има.

– Мале фирме имају простора да експериментишу и буду  иновативне. То је луксуз који менаџмент великих фирми често сасече као „непотребан” или „ниског приоритета”. Страх од великих играча је углавном преувеличан, до евентуалног тренутка када стварно будете ишли чело у чело са њима, а то није старт ап фаза – објашњава Студен.