Држава спасава Агробанку

Држава спасава Агробанку и то ће је, за сада, коштати 85 милиона евра. Истина, ове паре држава не уплаћује одмах, већ ће 2015. године морати да их обезбеди у буџету, када доспевају дугорочне обвезнице које је она по том основу емитовала зарад, како је навела, очувања финансијске стабилности и финансијског система Србије.

Акција спасавања банке, у којој је од краја прошле године уведена принудна управа, али очигледно без успеха да банку изведе из повеликог минуса, урађена је брзопотезно претходног викенда. Прво је у четвртак влада одлучила да је докапитализује, а затим је Народна банка Србије практично у два дана одузела дозволу за рад Агробанци и дала је новој под називом Нова Агробанка а. д. Београд. Новом банком, за сада, управља Агенција за осигурање депозита.

На нову банку пренети су, како је наведено, укупни депозити Агробанке, и то не само осигурани, већ и део других обавеза и потраживања. Речју, здрав део је пренет у нову банку, а болесни је остао старој. Према подацима Агенције за привредне регистре, капитал који је пренет из старе Агробанке износи 578,77 милиона динара што је око пет милиона евра.

Нема, међутим, званичних информација о томе колика потраживања и обавезе остају старој Агробанци, ни каква ће бити њена судбина, односно да ли је стечај за њу једино решење.

Да се стара банка с дуговима преко ноћи „преобуче” у нову без дугова није непознато и виђено је и у земљама у транзицији, али и у најразвијенијим економијама. Међутим, да ли то може да оправда надлежне институције, пре свега државу као мањинског власника који ће сносити финансијски терет спасавања банке, што су дозволиле да Агробанка искаже губитак од готово 300 милиона евра. Поготово зато што је већ докапитализацијом помогла и Привредној банци Београд, што руку спаса мора да пружи и војвођанској Развојној, а бившој Металс банци. Да ли држава уопште сме себи да дозволи луксуз да три банке с њеним капиталом западну у губитке? Да ли то може да оправда Народну банку задужену за контролисање пословања финансијских институција и ревизорску кућу чији су извештаји показивали да банка послује с добитком?

Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија, рекао је јуче агенцији Бета да престанак рада Агробанке није утицао на стабилност финансијског сектора у Србији, а о даљој судбини Нове Агробанке одлучиваће нова влада Србије.

Према речима Радосављевића, утврђиваће се одговорност за лоше пословање Агробанке, која је на крају прошле године имала губитке од 29,4 милијарде динара, али је сада, како је нагласио, најважније да су обезбеђени услови да Нова Агробанка може да сервисира обавезе Агробанке.

Радосављевић је истакао да је држава дала Агенцији за осигурање депозита обвезнице у вредности 85 милиона евра и по том основу стекла власништво у Новој Агробанци, док је Агенција као оснивачки улог дала пет милиона евра и додатних 25 милиона за обезбеђивање ликвидности нове банке.

Централна банке је Агенцији за осигурање депозита дала рок од 25 дана да одлучи да ли ће Агробанка ићи у стечај, а нова влада Србије ће, како је рекао Радосављевић, одлучивати о власништву у Новој Агробанци. – Постоји неколико решења за даље пословање Нове Агробанке – да држава буде њен једини власник, да се докапитализује или припоји некој од банака у којима држава има власнички удео. Да би се утврдило шта је најбоље решење, биће потребно око шест месеци – оценио је Радосављевић.

За председника Извршног одбора Нове Агробанке именован је Милорад Џамбић, бивши директор Агенције за осигурање депозита који је био на челу принудне управе у Агробанци, уведене 29. децембра 2011. године.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је најлогичније да Агробанка оде у стечај, а затим у ликвидацију. Повериоци и акционари били би највећи губитници.

Ненад Гујаничић из Синтеза Инвест групе подсећа да је куповина акција најризичнија врста улагања, међутим у случају Агробанке јавно доступне информације на основу којих се формира цена показивале су да банка добро послује, а да се преко ноћи испоставило да то није тачно. То указује да нешто није у реду с извештајима и Народне банке и ревизорске куће.

– То није добро за улагаче на берзи и кредибилитет берзе. Са аспекта акционарства, свакако је највећа замерка да на акционаре Агробанке гледају као на некакво „нужно зло”, а не као на инвеститоре који су докапитализацијом унели у Агробанку више од 100 милиона евра. Њихов третман у старту је био неравноправан, још од 2006. године када је држава почела да уцењује Агробанку око зајма ЕБРД на основу којег је и повећала удео у власништву. Од старта су имали погрешан приступ и нису видели да ће одсећи грану на којој седе – каже Гујаничић.