Нељудски услови притварања у полицији

Представници Канцеларије заштитника грађана били су запрепашћени када су видели последице тортуре над осуђеником А. Б. у Казнено-поправном заводу „Пожаревац – Забела”, где су дошли по добијеној дојави о насиљу иза зидина ове установе.

Већи део тела осуђеника, посебно торза, био је у подливима. Утврђено је да је А. Б. био изложен тортури од стране затворских чувара. Повреде нису евидентиране у одговарајућим књигама, управник затвора није обавештен о инциденту нити је осуђенику пружена медицинска помоћ. Управа затвора се сложила да је реч о тортури, али због завере ћутања међу чуварима није утврђено ко су извршиоци. Случај је документован, обавештено је и Више тужилаштво у Пожаревцу.

Ипак, став заштитника грађана је да не постоји системска тортура у установама затвореног типа, у које осим затвора спадају психијатријске болнице па и неке социјалне установе, али да постоје појединачни случајеви мучења и злостављања.

Да би се случајеви тортуре свели на најмању могућу меру, али и због обавеза које Србија има као потписница међународних конвенција, недавно је основан Национални механизам за превенцију тортуре. Рогобатни назив је стручни превод са енглеског, али се у пракси заштитника грађана усталио назив Национални превентивни механизам (НПМ).

– Оваква тела су новина и у свету, постоје у 37 држава, од чега 24 у Европи. Одредили смо невладине организације са којима ћемо сарађивати. Савет Европе цени НПМ, чак га наводи и као добар пример – каже Милош Јанковић, заменик заштитника грађана задужен за права лица лишених слободе и руководилац НПМ-а.

Ово тело спроводи посете затворима, психијатријским болницама и социјалним установама, и то оне најављене годишњим планом рада, после којих обично следе пратеће – ненајављене, ванредне – по сазнању за могући случај тортуре и тематске (на пример положај жена у затворима). Тим НПМ-а до сада је обишао 15 полицијских станица, два већа затвора (женски затвор у Пожаревцу и КПЗ „Сремска Митровица”), два мања затвора (Неготин и Зајечар), четири геронтолошка центра, психијатријску болницу у Новом Кнежевцу и социјалну установу у Новом Бечеју. У тиму НПМ-а су, уз представника заштитника грађана и невладине организације, и двојица лекара – специјалиста судске медицине и психијатар.

– Приликом обиласка полицијских станица имали смо много примедби на просторије за задржавање осумњичених, такозвани полицијски притвор. У тим просторијама углавном нема текуће воде, не постоје правила за достављање хране и воде, простор је скучен, неосветљен и без грејања, нема аларма за позивање чувара, тоалет је недостојан човека... Забележили смо случај да је клозетска шоља под директним видео-надзором, а монитор је доступан свима који пролазе кроз контролну собу. Издавали смо препоруке за побољшање услова, а полицијским станицама на Чукарици у Београду и у Деспотовцу смо због изразито лоших услова забранили да користе просторије за задржавање лица – истиче Јанковић.

Приликом посете затворима утврђено је да је међу осуђеницима известан број оних са тешким менталним поремећајима који немају могућности за лечење. Психичко стање их чини рањивима, односно ствара ризик да буду подложни малтретирању. Наложено је да се без одлагања упуте у Специјалну здравствену болницу или одговарајућу здравствену установу. 

– У психијатријским болницама проблем представља неусклађеност прописа који регулишу смештање душевно оболелих на лечење без њихове сагласности. Важећи прописи омогућавају да се душевно оболела особа, на основу одлуке психијатра и пријаве суду, а без одлуке суда, присилно задржи 33 дана на лечењу, а са друге стране уобичајену праксу – да судија уопште не саслуша, чак и не види особу о чијем присилном смештању одлучује. За разлику од душевно оболелих, лице коме је одређено полицијско задржавање мора најкасније у року од 48 часова бити предато суду, у противном се пушта на слободу. Дискриминација болесника у односу на извршиоце кривичних дела је крајње непримерена и треба је отклонити – истиче Јанковић.

У домовима за старе се примењују забрана напуштања установе или закључавање штићеника.

– Сагласност породице, лична или сагласност старатеља не могу бити правни основ за трајно држање тих лица у закључаном простору. Уз разумевање потребе да се поједине старије особе, у њиховом најбољем интересу, задржавају у установама, и ова област мора да се адекватно правно уреди – каже Јанковић. 

----------------------------------------------

Тужилаштво ради на случају осуђеника А. Б.

Портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић каже да је Више тужилаштво у Пожаревцу случај тортуре над осуђеником А. Б. у Забели проследило Основном тужилаштву у овом граду, јер се ради о кривичном делу из њихове надлежности. „Више тужилаштво је 7. марта обавестило заштитника грађана о поступању у овом предмету”, рекао је Зорић.