На милион становника – 39 патената

Проналазачи у Србији се махом пореде са расејаним Проком Проналазачем, иновације су недовољно правно заштићене, а у поређењу са осталим земљама, код нас се на милион становника поднесе 39 патентних пријава, у Хрватској 58, у Немачкој више од 500. У Јужној Кореји и Јапану, број патентних пријава прелази 2.000.

Директорка Завода за интелектуалну својину Бранка Тотић каже да је прошле године у Србији регистровано 492 патента, од чега 119 домаћих и 373 инострана. Патенти регистровани током 2011. године, пријављени су раније, од 2003. до 2006.

Током прошле године, Заводу је поднето 229 пријава патената, што је чак 30 одсто мање у односу на претходну годину. Ипак, забележен је пораст у броју пријава са факултета и института (25 у односу на 2010. годину, када их је било 18) и од стране научних радника (26 у односу на 10 из 2010. године).

Поводом увођења наставе из интелектуалне својине на факултетима државних универзитета у Србији, током претходна четири дана у универзитетским центрима у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду одржани су семинари на тему „Образовање из интелектуалне својине на универзитетима у Србији”. Семинари су одржани у оквиру националног пројекта „Подршка оснивању Едукативно-информативног центра Завода за интелектуалну својину Републике Србије”, у вредности од 2,2 милиона евра, који финансира Делегација ЕУ, а спроводи Европски завод за патенте.

– У Србији се на систематски начин интелектуална својина изучава само на правним факултетима, али не и на онима где практично патенти настају. Слична је ситуација и на пословним школама. Зато домаћа предузећа недовољно користе механизме интелектуалне својине за постизање бољих резултата на тржишту. Јер патентна права и друга права интелектуалне својине обезбеђују њиховим носиоцима монопол на привредно искоришћавање њихових иновација, проналазака и индустријског дизајна и тиме стварају услове за повраћај инвестиција уложених у њихово стварање – напомиње Бранка Тотић.

Према њеним речима, Универзитет у Београду је од 2010. године основао Центар за трансфер технологије, који је последњих месеци радио на проналажењу резултата научно-истраживачких пројеката који могу да нађу примену у индустрији и које је могуће комерцијализовати. Пронађено је 12 врло добрих решења и предложено је да се адекватно заштите у сарадњи са институцијама где су настала. На основу пет проналазака створиће се и компаније.

– Један од проналазака је нова метода производња електричне и топлотне енергије из пољопривредне биомасе. Реч је о ложишту за сагоревање балиране биомасе, са аутоматским дозирањем горива, што омогућава ефикасан и контролисан процес сагоревања. Ово је, рецимо, проналазак Иновационог центра машинског факултета и Института за нуклеарне науке Винча. У области медицине, има нових дијагностичких метода као што је примена „раних лабораторијских биомаркера на побољшању ефикасности терапије гљивичних обољења”, што је резултат истраживања са Медицинског факултета, ауторке др Валентине Арсић-Арсенијевић – набраја директорка Завода.

Поражавајући је и податак да је између 15 и 25 одсто укупног истраживања у Србији сувишно, зато што је проналазак већ патентиран. Зато је, током семинара, представљена светска база патентних информација Еспаценет, помоћу које могу да се претражују патентна документа, проналазачи и проналасци из целог света.

----------------------------------------------

Мозгови Калифорније

За високо образовање се код нас издваја 0,9 одсто, а за научна истраживања 0,3 одсто БДП-а. Циљ земаља чланица ЕУ је да се за улагања у науку издваја три одсто, док неке државе већ сада улажу и више, попут Шведске која у ту сврху издваја чак четири одсто БДП-а. Универзитет Калифорнија има више пријављених патената него што их 160 земаља у свету има појединачно.