У притвору без кревета

У многим полицијским станицама, утврдили су представници Канцеларије заштитника грађана, не постоје посебне просторије за задржавање (такозвани полицијски притвор) па осумњичени за извршење кривичних дела бораве у – канцеларијама. Тимови експерата задужених за превенцију тортуре уверили су се у то приликом обиласка станица.

– Наш став је да одмах треба прекинути са праксом вишечасовног, посебно целодневног полицијског задржавања лица у канцеларијским и другим ненаменским и неусловним просторијама. Задржавање у канцеларијама је неодговарајуће ако траје више од неколико сати – каже Милош Јанковић, заменик заштитника грађана задужен за права лица лишених слободе (у полицији, затворима, психијатријским и социјалним установама) и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре.

Ово недавно формирано тело, у чијим теренским тимовима се налазе представници заштитника грађана, невладиних организација и лекара, утврдило је да су просторије за задржавање лица углавном у лошем стању. Од МУП-а Србије затражено је да се ово стање поправи. У већини станица, бар за почетак, довољно би било направити план и евиденцију достављања воде и хране, уредити тоалет, уградити дугме за позивање чувара, а у неким станицама неопходно је инсталирати грејање и побољшати осветљење.

– Просторије за задржавање морају бити довољно простране, суве, морају да постоје доток свежег ваздуха, кревети, видео-надзор... У њима не сме бити ствари које би омогућиле самоповређивање – каже Јанковић.

Неке полицијске станице уопште немају просторије за задржавање, па осумњичене по налогу тужиоца смештају у притворске јединице затвора. Штавише, оваква пракса се оправдава бољим смештајним условима у затворима.

– Спровод и смештање задржаних лица у притворским јединицама затвора полицији ствара бројне организационе и безбедносне проблеме – напомиње Јанковић.

А и у притворским јединицама затвора, где осумњичени бораве по одлуци суда, постоје смештајни проблеми. Током посета представника заштитника грађана затечени су притвореници који немају свој кревет, већ спавају на душецима – такозваним коцкама, које се пре спавања постављају на под спаваонице. Особе са инвалидитетом немају смештај који одговара њиховим потребама.

Приликом контроле рада Полицијске управе Јагодина у просторијама за задржавање затечен је Н. Н. (21), осумњичен за кривично дело тешке крађе. Он је ухапшен 12. марта ове године око два сата ујутру, али му се у решењу о задржавању до 48 сати као тренутак од када почиње да тече овај временски рок наводи четири сата ујутру. Због тога је заштитник грађана донео препоруку да ПУ Јагодина убудуће у решењима као почетак задржавања уноси време хапшења, а не време доношења решења.

– У Јагодини, као и у свим другим полицијским станицама, припадници МУП-а били су кооперативни и заинтересовани за сарадњу. Мислим да би неке неправилности, као што је у поменутом случају тренутак од кога почиње да тече мера задржавања од 48 сати, биле избегнуте када би се кроз систем руковођења полицијом дала јасна упутства – каже Јанковић.

М. Галовић

---------------------------------------------------

Пацијенти везани и по 10 сати

– Учестала појава физичког спутавања јесте проблем поступања према душевно оболелим у психијатријским болницама. Оно мора бити временски ограничено, а тим заштитника грађана је у протеклим посетама затекао пацијенте који су били везани и преко 10 сати. Везивање мора бити изведено одговарајућим наменским затегама, а не приручним средствима као што су платнене траке или конопци – каже Милош Јанковић.

По његовим речима, основни проблем је што не постоји протокол за везивање у коме би морало бити наведено које мере претходе физичком спутавању, ко одлучује о везивању, којим средствима се оно обавља, како се у таквој ситуацији обавља надзор пацијента, када се доноси одлука о одвезивању и како се води евиденција о спровођењу ове мере.