Хит сезоне: синергија

Шта је то пропуштена прилика и колико може да нас кошта?
Зашто је важно бити отворен за ново и другачије и гајити искрену жељу за постизање добрих решења?
Добар пример је чувена прича о настанку империје породице Ротшилд: сваког од четири сина поставили су на позицију која у потпуности одговара талентима и склоностима, да поставе бизнис и развију га.
Један је био добар дипломата и послали су га у Беч.
Други је био сјајан организатор и послат је у Париз, трећи је био банкар...

Међутим, један од петорице није имао никаквих посебних склоности. Њега су послали код напуљског краља. Остварили су пуни потенцијал своје породице тако што су поставили правог човека на право место, а оног једног сина на позицију која – није битна! Да су га поставили на важну позицију, имали би штету.

Ротшилдови су још тада, 1790. године, разумели колики је трошак пропуштене шансе: ако онај ко заузима значајну позицију не допринесе зато што није способан да буде на том месту, то је прилика која је бачена у ветар, чист и неопозив кикс.

Пропуштене шансе су и све оне ситуације у којима се не постигне договор: компромисе не волимо, јер су то половична решења из којих обе стране излазе незадовољне. У нашем народу пословична је ствар вишедеценијско суђење међу комшијама: ако није добро мени, не треба ни теби да буде – обе стране су поражене и незадовољне. За проналажење трећег пута потребна је креативна сарадња, размишљање изван устаљених оквира, што је шеста навика – синергија.

– Неефективни људи размишљају по принципу деда друмом, баба шумом: или је по вашем, или је по моме. "Нерешено" је у Србији често прихватљивије од компромиса. Логично, јер компромис је у ствари нижи облик решења (али ипак решења, а не пораза!). Излаз из овога је синергија, навика креативне кооперације – пракса тражења најбољег решења у међудејству. Ефективни људи заједничким силама стварају боља, лепша, вреднија решења, они цене и прослављају разлике у мишљењу и погледу на свет; синергија и трансформише наше односе – потребна је – истиче Данило Голијанин, оснивач ФренклинКави Србија (www.franklincovey.co.yu), компаније која се бави тренингом и развојем запослених и професионалним услугама.

Креативна кооперација има на уму обострану добробит, оријентисана је на најбољи резултат. Да би се успоставио овај процес потребна је висока доза поверења, висок емотивни банковни рачун и заиста искрена жеља да се до решења дође. Током процеса синергије испитују се, истражују и изналазе различити углови гледања, а такав увид нас допуњује и оплемењује.

Синергија нипошто није хаотични брејнсторминг који никуда не одведе. Такође, синергија нипошто није прихватање туђих идеја као потпуних и јединих истина, климање главом и тиха послушност.

Токсична атмосфера на радном месту, неспоразуми, гледање преко нишана и рововска битка уместо договора су хронична бољка људи, и то не само код нас: у истраживању на 11.000 запослених показало се да тек сваки други грађанин Америке може да се похвали да ради у атмосфери у којој влада поверење.

Запањујући је податак да у Америци, земљи комуникација, мање од половине запослених (40 одсто) сматра да су њихови задаци јасно одређени. Исто толико њих заиста разуме циљеве организације за коју раде, а половина запослених се осећа растрзаним и не може да испуни своје приоритете.

– Истина је да свуда у свету постоји јаз између онога што су фирме желеле да ураде и самих резултата. До директора, до лидера, до менаџера је да развијају поверење, да кажу шта очекују, да разјасне шта се тачно награђује, а које реперкусије вуку лоши потези. Иначе имамо апсурдну ситуацију да се људи договарају по кулоарима, компанијом круже трачеви а секретарице су најважније особе које, ваљда једине, знају све шта се дешава. Пре свега, важно је увећати одговорност сваког запосленог и свакодневно постављати циљеве – поручује професор Голијанин.

И ту је синергија (креативна кооперација) џек пот за бизнис! Када радите заједно на неком циљу, синергистички, ви улажете позитивну енергију фокусирану на резултате.

Зато су, између осталог, консултантске услуге све више на цени – неко са стране увек лакше и брже стекне увид у пословање и отвори нове путеве ка решењима, свеже корпоративне очи виде најбољe, ново, треће решење. Бити увек отворен за промене (а промене су једина извесност!) услов је свих услова. Негујте, зато, добру вољу, радозналост и поверење.