Hit sezone: sinergija

Šta je to propuštena prilika i koliko može da nas košta?
Zašto je važno biti otvoren za novo i drugačije i gajiti iskrenu želju za postizanje dobrih rešenja?
Dobar primer je čuvena priča o nastanku imperije porodice Rotšild: svakog od četiri sina postavili su na poziciju koja u potpunosti odgovara talentima i sklonostima, da postave biznis i razviju ga.
Jedan je bio dobar diplomata i poslali su ga u Beč.
Drugi je bio sjajan organizator i poslat je u Pariz, treći je bio bankar...

Međutim, jedan od petorice nije imao nikakvih posebnih sklonosti. Njega su poslali kod napuljskog kralja. Ostvarili su puni potencijal svoje porodice tako što su postavili pravog čoveka na pravo mesto, a onog jednog sina na poziciju koja – nije bitna! Da su ga postavili na važnu poziciju, imali bi štetu.

Rotšildovi su još tada, 1790. godine, razumeli koliki je trošak propuštene šanse: ako onaj ko zauzima značajnu poziciju ne doprinese zato što nije sposoban da bude na tom mestu, to je prilika koja je bačena u vetar, čist i neopoziv kiks.

Propuštene šanse su i sve one situacije u kojima se ne postigne dogovor: kompromise ne volimo, jer su to polovična rešenja iz kojih obe strane izlaze nezadovoljne. U našem narodu poslovična je stvar višedecenijsko suđenje među komšijama: ako nije dobro meni, ne treba ni tebi da bude – obe strane su poražene i nezadovoljne. Za pronalaženje trećeg puta potrebna je kreativna saradnja, razmišljanje izvan ustaljenih okvira, što je šesta navika – sinergija.

– Neefektivni ljudi razmišljaju po principu deda drumom, baba šumom: ili je po vašem, ili je po mome. "Nerešeno" je u Srbiji često prihvatljivije od kompromisa. Logično, jer kompromis je u stvari niži oblik rešenja (ali ipak rešenja, a ne poraza!). Izlaz iz ovoga je sinergija, navika kreativne kooperacije – praksa traženja najboljeg rešenja u međudejstvu. Efektivni ljudi zajedničkim silama stvaraju bolja, lepša, vrednija rešenja, oni cene i proslavljaju razlike u mišljenju i pogledu na svet; sinergija i transformiše naše odnose – potrebna je – ističe Danilo Golijanin, osnivač FrenklinKavi Srbija (www.franklincovey.co.yu), kompanije koja se bavi treningom i razvojem zaposlenih i profesionalnim uslugama.

Kreativna kooperacija ima na umu obostranu dobrobit, orijentisana je na najbolji rezultat. Da bi se uspostavio ovaj proces potrebna je visoka doza poverenja, visok emotivni bankovni račun i zaista iskrena želja da se do rešenja dođe. Tokom procesa sinergije ispituju se, istražuju i iznalaze različiti uglovi gledanja, a takav uvid nas dopunjuje i oplemenjuje.

Sinergija nipošto nije haotični brejnstorming koji nikuda ne odvede. Takođe, sinergija nipošto nije prihvatanje tuđih ideja kao potpunih i jedinih istina, klimanje glavom i tiha poslušnost.

Toksična atmosfera na radnom mestu, nesporazumi, gledanje preko nišana i rovovska bitka umesto dogovora su hronična boljka ljudi, i to ne samo kod nas: u istraživanju na 11.000 zaposlenih pokazalo se da tek svaki drugi građanin Amerike može da se pohvali da radi u atmosferi u kojoj vlada poverenje.

Zapanjujući je podatak da u Americi, zemlji komunikacija, manje od polovine zaposlenih (40 odsto) smatra da su njihovi zadaci jasno određeni. Isto toliko njih zaista razume ciljeve organizacije za koju rade, a polovina zaposlenih se oseća rastrzanim i ne može da ispuni svoje prioritete.

– Istina je da svuda u svetu postoji jaz između onoga što su firme želele da urade i samih rezultata. Do direktora, do lidera, do menadžera je da razvijaju poverenje, da kažu šta očekuju, da razjasne šta se tačno nagrađuje, a koje reperkusije vuku loši potezi. Inače imamo apsurdnu situaciju da se ljudi dogovaraju po kuloarima, kompanijom kruže tračevi a sekretarice su najvažnije osobe koje, valjda jedine, znaju sve šta se dešava. Pre svega, važno je uvećati odgovornost svakog zaposlenog i svakodnevno postavljati ciljeve – poručuje profesor Golijanin.

I tu je sinergija (kreativna kooperacija) džek pot za biznis! Kada radite zajedno na nekom cilju, sinergistički, vi ulažete pozitivnu energiju fokusiranu na rezultate.

Zato su, između ostalog, konsultantske usluge sve više na ceni – neko sa strane uvek lakše i brže stekne uvid u poslovanje i otvori nove puteve ka rešenjima, sveže korporativne oči vide najbolje, novo, treće rešenje. Biti uvek otvoren za promene (a promene su jedina izvesnost!) uslov je svih uslova. Negujte, zato, dobru volju, radoznalost i poverenje.