Компјутер ради и у акваријуму

Лесковац – Тимови истраживача у оквиру ученичких компанија у Техничкој школи „Раде Металац“ у Лесковцу представили су неколико занимљивих открића која су изазвала велику пажњу на такмичењима и сајмовима. Један такав тим управо се вратио са националног сајма младих проналазача који је одржан у Београду од 23. до 25. маја, на којем је с поносом приказао „аква-комп“, компјутер у акваријуму са рибицама. Изум је награђен златном медаљом и пехаром који је додељен школи за презентацију, а признање је стигло и од Удружења проналазача Пуле, такође за изузетан наступ и презентацију.

Ученичка компанија „Аква-комп” проглашена је за најбољу на сајму ученичких компанија Јабланичког и Пчињског округа у Лесковцу који је организовао Центар за економски развој под називом „Мисли као предузетник“. Несвакидашњи компјутер приказан је и на недавном свечаном отварању нове поште у Лесковцу, где је такође изазвао одушевљење.

Поред Лазара Васића, ученика трећег разреда, од кога је потекла идеја, у изради необичног рачунара учествовали су и Александар Ранђеловић, Аница Спиридоновић, Миљан Стошић и Никола Ђорић.

Тимом је руководио Игор Арсић, професор електронске групе предмета, који за „Политику“ објашњава: – Успели су да споје неспојиво – воду, електронику и софтвере. Компјутер је као и обичан, само што нема прашине и чишћења кућишта, има продужен век, зато што ради са нижом температуром, па се мање троше компоненте. Сам рачунар је у специјалној течности, флуиду који не проводи електричну енергију. То је највећа тајна. Та течност уједно расхлађује рачунар.

На наше питање каква је његова намена, наш саговорник одговара: – Може да служи као и сваки други рачунар, али и за специјалне намене. Може да се затвори херметички и да се користи у научне сврхе, рецимо за подводна истраживања. Леп је за рецепције хотела, канцеларије, локале.

Где год се појавио, „аква-комп“ је изазвао велико интересовање и већ се јављају људи који би желели да га имају на свом радном столу. Професор Арсић каже да су већ размишљали о серијској производњи и да дизајн може да се наручи. До сада су направили два оваква рачунара – један краси канцеларију директора школе, а други се налази на пријавници школе.

Идејни творац Лазар Васић, ученик треће године, каже да је идеја настала када је видео нешто слично и помислио зашто не би могао да се направи такав, јединствени компјутер. Аница каже да су сви радили равноправно, Миљан додаје да је свако имао неко задужење, Александар потврђује да су радили тимски и освојили прва места на три такмичења, а Никола каже да већ размишљају о неком новом производу.

Други тим ученика из компаније „Динг-донг“, којим је такође руководио професор Арсић, направио је два занимљива поштанска сандучета која су израђена од рециклираних материјала, тачније од кућишта рачунара. Идејни творац Владимир Здравковић, ученик треће године, каже за наш лист да је добио идеју када је донет закон по којем свако домаћинство мора да има поштанско сандуче. Решио је да осмисли креативније и лепше решење. Једно је са индикатором, тако да се у соби домаћина појављује светло или звук када поштар спусти писмо у сандуче. Корисник, ако жели, обавештења о приспелој пошиљци може да добија и путем СМС-а. Друго је светлеће. У току дана преко фото-ћелије сакупља соларну енергију, а увече се аутоматски пали светло, тако да се виде име и адреса власника.

Поред Владимира, у тиму су били и Александра Стојиљковић, Стефан Николић, Стефан Стефановић и Катарина Јовановић.

И овај изум је наишао на велико интересовање на сајму младих проналазача у Београду, на сајму предузетника у Високој пословној школи у Лесковцу где је освојио прво место, као и на свечаном отварању нове поште у Лесковцу.

– Већ нам стижу наруџбе, а остварили смо контакте и са Поштом Србије. Спремни смо да у школској радионици произведемо велике количине оваквих сандучића, а ускоро планирамо да направимо и трећи тип сандучета које ће бити још лепше – најављује Владимир Здравковић.

Школа „Раде Металац“ има четири ученичке компаније које, за разлику од других школских компанија нису виртуелне, већ стварно раде и зарађују, а новац улажу у набавку материјала за школу.