Мала вајда од замрзавања пензија и плата

Предлог Фискалног савета да се као могућа мера штедње замрзну пензије и плате у јавном сектору, а да се старосна граница за одлазак у пензију за жене изједначи с мушкарцима, краткорочно је решење и није најбољи одговор на претњу превеликог јавног дуга који прети да експлодира већ ове године. Да до тога не би дошло потребно је спровести што пре и дугорочне мере, пре свега, кроз измену пореског система. При том се ту не мисли на повећање пореза, мада се и то предлаже, изјавила је јуче за „Политику” Милица Бисић, порески стручњак.

– Пошто плате у јавном сектору и пензије чине три четвртине буџета, који је у много већем дефициту од предвиђеног, није чудо што је ово једна од ватрогасних мера. С тим што је овде реч о краткорочним мерама, односно тренутном гашењу пожара – каже она.

– Држава мора овај проблем трајно да реши кроз измену пореског система, што не значи директно повећање пореза, већ потпуно другачији однос према пореским обавезама. Пре свега да држава научи да на време измирује своје обавезе, што до сада није био случај, јер је управо она генератор неликвидности – апелује Бисићева.

– Када се говори о замрзавању плата и пензија треба ићи или на њихово потпуно умањење, односно поставити питање да ли нам је заиста потребан толики број агенција и толика администрација, а друга могућност је релативно смањење односно њихово замрзавање – појаснила је Бисићева.

Мома Чолаковић, из ПУПС-а, каже да дели забринутост економистаупозоравају на могући сценарио замрзавања или смањења пензија, али каже да ће ПУПС током формирања владе потенцирати управо питање редовне исплате пензија.

– Не би било добро ни да се пензије замрзавају, а поготово да се смањују. Зато ПУПС стално понавља да се не може ићи само у реформу пензијског система који је озбиљне промене већ претрпео у претходној влади, него с променама у економији – наглашава он.

Економске реформе, односно побољшање и повећање индустријске производње, већа запосленост, смањење сиве економије, довешће до већег прилива пара у буџет, а самим тим и обезбедити редовну исплату пензија – категоричан је Чолаковић

Ситуација би се знатно побољшала када би однос једног запосленог према једном пензионеру био 2,5 према један. Једино тако би систем исплата пензија био одржив.

На питање да ли је могуће избећи најављени сценарио – замрзавање плата и пензија и у новој влади – Зоран Попов, економиста и стручњак за пензије, каже да би таква одлука била лоша, јер би се тиме додатно продубила криза у земљи.

– Замрзнуте пензије и плате значе аутоматски и смањење тражње. То за собом вуче мању производњу и даље отпуштање радника, што ће додатно осиромашити касу. Одрживи економски раст и развој једино су решење да се не понавља сценарио из 2008. године – категоричан је Попов.

Није у реду, објашњава Попов, ни да пензије увек буду прве на удару штедње у јавној потрошњи. Када би се смањила корупција у систему јавних набавки и уштедело око 800 милиона евра, трећина износа, који ће ове године држава дати из буџета за покривање мањка у каси, ПИО би био намирен.

Уколико се нова влада одлучи на кресање издатака то ће само дати контраефекат, каже он и додаје да Србија не треба по сваку цену да прихвата предлоге ММФ-а који ће и ако поново дође у Србију предложити да се иде на кресање плата и пензија. Влада добро треба да промисли о последицама такве одлуке, а ММФ такву причу прича свуда у свету. Питање је да ли их треба послушати, упозорава Попов.

Иако су пензије у априлу повећане 3,46 одсто, оне су због пада динара од почетке године обезвређене за око 15 процената, па је питање како с даљим њиховим обезвређивањем омогућити колико-толико пристојну старост за пензионере. 

Мирослав Здравковић, економиста, каже да најаве о замрзавању плата и пензија нису спекулације, већ реалност с обзиром на то да је ситуација у јавном сектору изузетно лоша.

Једини начин да до тога не дође јесте да се крене с благим повећањем броја запослених, да се повећа економска активност, а самим тим и пореска. Здравковић не види да би у оваквим околностима Србији ишта могло помоћи, па ни долазак Међународног монетарног фонда чији су захтеви познати када је у питању јавни сектор и даља реформа Фонда ПИО, каже он.

Као и после свих претходних избора, тако се и сада тражи начин да се отрезнимо од свакојаких обећања, а то неће заобићи ни најстарију милионску популацију. Лоша искуства из претходне владе која је обећавала да ће пензије расти до нивоа од око 70 одсто од просечне зараде, а мандат завршен с учешћем априлских пензија у зарадама од 58,2 одсто, само ће се продубити.

Нико више и не подсећа на обећања да ће пензије у часу када достигну наведених 70 одсто просечне зараде наставити да се усклађују са 100 одсто плата. Колико је ситуација драматична потврђује и чињеница да у Србији у овом часу има око 13.000 пензионера чија је породична пензија мања од социјалне помоћи.

Целу ситуацију додатно подгрева и чињеница да се процент издвајања за исплату пензија из буџета са 47 повећао на 49 одсто, јер су се у међувремену Фонду ПИО припојили и војни пензионери.