Криза јавног дуга

Србији прети криза јавног дуга. Због тога плате и пензије треба да се замрзну до краја ове и целе 2013. године. Неопходна је пореска реформа смањивањем пореског оптерећење на зараде, а да се истовремено већ за месец дана повећа ПДВ на 22 одсто. Алтернатива може бити да се ПДВ повећа на 20 одсто, а да се плате и пензије смање за пет до шест одсто. И у варијанти овог предлога подразумева се смањење пореског оптерећења на зараде са 65 на 54 одсто за сваких исплаћених 100 динара од јануара наредне године.

Ово је предлог Фискалног савета као део пакета мера фискалне консолидације за период 2012–2016, који је јавности јуче представљен. Предлог је, према речима Павла Петровића, председника Фискалног савета, у претходна два дана послат новоизабраном председнику Републике и парламентарним странкама.

– Уколико се ништа не предузме јавни дуг ће на крају ове године износити преко 55 одсто БДП-а. Фискални дефицит ће се повећати на преко шест одсто БДП-а, а биће потребно 2,5 милијарди евра новог задуживања до краја године за финансирање фискалног дефицита и отплату главнице претходног задуживања. Одустајање од штедње већ у овој години значиће кризу јавног дуга, инфлацију, неконтролисан пад динара, пад запослености и стандарда – рекао је Петровић уз оцену да је мере могуће спровести и без ММФ-а, али да ће с њим бити лакше.

Председник Фискалног савета рекао је да је у прва четири месеца ове године буџетска потрошња била велика и да је дефицит консолидованог буџета достигао седам, осам одсто БДП-а. Такво трошења утицало је на већи увоз, повећан је спољнотрговински дефицит, што је све узрок пада динара. Садашњу ситуацију инвеститори виде као неодрживу и због тога траже веће камате на наше задуживање.

– Дефицит под хитно треба смањити, јер је он главни покретач раста јавног дуга. Мора се направити рез, односно уштеда, у вредности једне милијарде евра у овој и наредној години, као и додатних 1,1–1,2 милијарде евра од 2014. до 2016. године. На крају тог периода буџет би био уравнотежен – рекао је Петровић додајући да је код нас дефицит структурни, јер и да нема кризе био би четири, пет одсто БДП-а, а уз кризу 6,2 одсто БДП-а.

Замрзавањем плата и пензија краткорочно би се уштедело 200–300 милиона евра. И пореском реформом такође би се уштедело 300 милиона евра. Предлог је и да се расподела пореза на зараде врати на стари систем чиме би се прикупило 200 милиона евра. То подразумева пуни трансфер пара локалу у износу 1,7 одсто БДП-а. Чланови Фискалног савета су оценили да су субвенције издашне и неселективне и да се на њима може уштедети 100 милиона евра, а да се исти износ може постићи и код државних агенција и ванбуџетских фондова и то њиховим укидањем, спајањем и укључивањем у буџет. Уштеде се могу постићи и на јавним набавкама и бољом наплатом пореза.

По њиховој оцени, не би било добро да се плате и пензије замрзну и повећа ПДВ на 20 одсто, а да се не спроведе пореска реформа тако да се смање оптерећења на зараде. Такође, не би било добро да нова влада само знатно повећа ПДВ на 25 до 27 одсто, а да не замрзне плате и пензије.

Са предложеним програмом избегава се криза јавног дуга, који ће до 2016. пасти на 48 одсто БДП-а, а 2017. или 2018. године могао би да буде мањи од 45 процената БДП-а – наведено је јуче на Фискалном савету уз предлоге да се средњорочном програмом до 2016. године дефицит сведе на нулу.

– Свесни смо да ће се стандард становништва због предложених мера погоршати, али ако се оне не примене прилагођавање ће, због кризе, бити још веће. Већ од 2014. године или у 2015. години надокнадиће се сви губици – рекао је Петровић.

Никола Алтипамарков, члан Савета, навео је да пореска реформа подразумева и повећање акциза на дуван и алкохол, повећање ниже стопе ПДВ-а са осам на десет одсто и пребацивање петине неегзистенцијалних добара на општу стопу. Такође, и смањење доприноса за послодавце са 17,9 на десет одсто бруто зараде.

– После Италије Србија има највеће издвајање за пензије у Европи од 14 одсто БДП-а. У транзиционим земљама за пензије се у просеку издваја 8,4 одсто БДП-а. Наш предлог је да се повећа старосна граница за жене за одлазак у пензију, јер је пет година велика разлика између мушкараца и жена. Предлог је и да се пензија процентуално смањује за превремени одлазак – рекао је Алтипамарков додајући да зараде чине велики део БДП-а, као и да су плате у јавном сектору веће него у привреди.

По Фискалном савету број запослених од 440.000 у јавном сектору требало би да се смањи за пет одсто у средњем року.

Влада Вучковић, члан Савета оценио је да и после десет година транзиције постоји око 1.300 предузећа под државном контролом која примају директне и индиректне субвенције попут гаранција, неплаћених обавеза, повезује им се радни стаж, а да на то одлази око 2,5 одсто БДП-а.