Милијарда за Ромнија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако је борбу са партијским ривалима окончао још пре месец и по дана, бивши гувернер Масачусетса Мит Ромни је тек у уторак, на „прајмарис” изборима у Тексасу, обезбедио 1.144 делегата, услов за цементирање председнике номинације која ће свечано бити озваничена на конвенцији Републиканске партије крајем августа на Флориди.

Оно што му сада предстоји јесте петомесечни дерби са Бараком Обамом, у политичком спринту у којем победника чека – Бела кућа. Због тога је Ромнијева победничка изјава после пребројавања гласова у Тексасу била окренута изборном дану који овога пута пада у уторак 6. новембара.

„Нећемо се задовољити ничим мањим од повратка Америке на пут пуне запослености и просперитета”, поручио је Ромни.

Тиме је потврдио оно што је овде већ одавно познато: да ће у председничкој кампањи доминирати економија и чињеница да ни три пуне године од велике кризе, званично завршене у пролеће 2009, Америка још није сасвим опорављена. Раст је анемичан, а стопа незапослености од осам одсто и даље је превисока за овдашње стандарде.

Наравно, Ромни кривицу за то сваљује на председника Обаму кога би да замени, тврдећи, између осталог, да је сопствено искуство бизнисмена довољна гаранција да ће националном привредом боље управљати од противника. Он Обами замера и непријатељски став према „креаторима радних места”, богатим америчким капиталистима.

Вест о проласку кроз циљ који му гарантује номинацију, Ромни је дочекао у Лас Вегасу, у друштву са контроверзним тајкуном Доналдом Трампом, који му је донекле покварио славље, дајући по цео дан изјаве разним телевизијама у којима је вртео своју стару плочу – да Обама није рођен у Америци, већ у Кенији, и да због тога не испуњава основни уставни услов за законитог председника.

Питање Обамине крштенице је иначе решено још прошле године, када је он показао оригинални документ из једне болнице са Хаваја, али Трамп упркос томе инсистира да ту нешто није у реду, водећи неку врсту расистичке кампање која пада на плодно тло у неким деловима америчког друштва.

Пошто се у Лас Вегасу одржавао скуп великих донатора за кампању републиканског кандидата, Ромни се није директно супротставио Трампу, препуштајући да то учини његов изборни штаб. Његов став је иначе да је питање места Обаминог рођења „непотребно одвлачење пажње”.

Како извештава портал „Политико”, велики донатори овога пута, користећи могућност коју је 2010. створио Врховни суд пресудом да су и корпорације „личности” које уживају слободу говора и да према томе могу неограничено да троше за избор неког политичког кандидата – планирају да за победу републиканаца на конгресним и председничким изборима потроше чак милијарду долара.

Према тренутном расположењу бирача које се овде проверава свакодневно, Обама и Ромни су статистички изједначени, што значи да ће трка бити веома тесна, а кампања изузетно оштра.

Победника ће одлучити бирачи у оним држава које традиционално нису ни „црвене” (наклоњене републиканцима) ни „плаве” (упоришта демократа), већ се изјашњавају према личности и програмима кандидата.

Ромни је у последњем месецу, откако је елиминисао партијске изазиваче, неочекивано брзо успео да око себе уједини америчке конзервативце, који су сумњали у његову приврженост идеологији америчке деснице.

Он сада многе бирача треба да убеди да гласају и за њега, а не само против Обаме. Потенцијална слабост му је и његова мормонска вера, припадност цркви која је номинално хришћанска, али коју већина традиционалних хришћана, због њене историје, обичаја и правила, сматра сектом.