Зашто жене не иду код гинеколога

Иако се Србија налази на врху листе по броју жена оболелих од рака грлића материце, врсте карцинома који је лако излечив када се открије у почетној фази, припаднице нежнијег пола у нашој земљи и даље немају навику да одлазе на редовне гинеколошке прегледе. Велики број жена понаша се по принципу: „Боље да не идем, ко зна шта ће ми све пронаћи”, а многе даме имају страх да ће их неко видети и помислити свашта о њима ако пређу праг ординације гинеколога.

Једногодишње истраживање о психолошким факторима који омогућавају или спречавају спровођење програма примарне превенције код карцинома грлића материце и карцинома дојке, спроведено на узорку од 1.100 жена, у сарадњи Института за гинекологију и акушерство КЦС-а и КБЦ „Бежанијске косе”, говори да су жене које се редовно контролишу савесне, одговорне и да се активно баве здрављем, као и да болест не доживљавају као последицу судбине и утицаја среће.

Весна Костић, специјалиста клиничке психологије, брачни и породични терапеут Клинике за гинекологију и акушерство КЦС, наглашава да жене које се нередовно контролишу или уопште не одлазе на превентивни преглед, имају у својој структури личности повећану анксиозност, лошије механизме одбране, најчешће негирају или померају постојање болести и не осећају се болесним све док се не појаве први телесни симптоми, а тада је обично касно.

– Лење су и имају низак степен савесности и одговорности. Све испитанице наводе три фактора који их ометају да редовно одлазе на превентивне прегледе. То је неинформисаност, презапосленост, као и велике гужве код лекара. Тако да на питање како процењују сопствени ризик за добијање једне од две области, њих 57 одсто је одговорило да не зна колики је ризик – истакла је Костићева.

Испитивање је показало да се најчешће контролишу удате жене, што је вероватно последица одговорности према породици и страха да је због болести не изгубе. Ту је и једно интересантно сазнање: постоји стид жена да буду виђене код гинеколога, посебно пре удаје.

– Сматра се да кампања о превентивним прегледима треба да буде усмерена на жене нижег образовног статуса и да буде осмишљена тако да их мотивише да одговоре на апел превентивног скрининг програма, а никако да их заплаше. Основни циљ превенције је да до болести не дође – нагласила је Костићева.

У великом броју земаља постоје организовани гинеколошки скрининзи, а жене које се не појаве на њима могу да буду санкционисане новчано. Тај систем се, каже Костићева, негде показао веома ефикасним. Осим тога, постоје делови земље где се мање или више одлази код лекара.

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, ова болест се региструје код око 1.300 жена годишње у Србији, док око 500 пацијенткиња изгуби живот због овог обољења.

– Дешава се да питам пацијенткињу код које је откривено обољење зашто није долазила на преглед, а да она одговори да је сматрала да то није нешто што је неопходно. Свакодневно младим девојкама у ординацији изнова морам да објашњавам да морају да брину о свом здрављу и да не ступају у незаштићене сексуалне односе, јер је то много важније од тога да ли су данас биле код фризера или козметичара – закључила је гинеколог др Мима  Фазлагић.

----------------------------------------------

На преглед највише иду труднице

У Србији је досад око милион жена изабрало гинеколога у дому здравља. Свега око 30 одсто жена у Београду одлази на прегледе код гинеколога у државним здравственим установа, односно то је у 2010. години учинило 163.000 припадница нежнијег пола. Жене највише брину о здрављу онда када су трудне, јер тада редовније посећују лекаре.