Добро за Русију, лоше за Србију

Да ли би Србија имала користи од признања независности Јужне Осетије и Абхазије, како је то наговестио Томислав Николић, изабрани председник Србије. Он је ову могућност најавио током боравка у Русији у интервјуу радију Ехо Москве. „Предложићу Скупштини Србије да призна независност Јужне Осетије и Абхазије”, рекао је Николић.

Досадашњи званичан став Србије јесте да се не признаје независност Абхазије и Јужне Осетије и да се поштује суверенитет и територијални интегритет међународно признатих земаља, у овом случају Грузије. Након признања Јужне Осетије и Абхазије од стране Москве, у лето 2008. године, Вук Јеремић, министар спољних послова Србије, изјавио је да је Србија захвална за помоћ Москве у погледу Косова, али да се, кад је реч о ставу Србије, ту, пре свега, ради о заштити наших националних интереса.

Став је да Србија не би могла да брани своје позиције о проглашеној независности Косова уколико би признала самосталност Абхазије и Јужане Осетије.

Предраг Симић, професор Факултета политичких наука, поводом Николићеве изјаве каже: „Не очекујем да ће његовим избором за председника Србије доћи до битне промене у оријентацији спољне политике земље”.

Допуштајући, додуше, могућност да ће се евентуално указати неке нове нијансе у тој политици након Николићевог избора, Симић ипак наводи да би за коначну оцену радије сачекао неке Николићеве прве конкретне потезе. Новоизабрани председник до сада је, како подсећа наш саговорник, имао само прилику да се сретне са амбасадорима и да отпутује у Москву, и то не у званичну него у партијску посету.

„Треба да сачекамо и какав ће бити распоред спољнополитичких овлашћења унутар владе, тако да за сада не очекујем ништа битно ново”, подвлачи овај експерт за међународне односе.

Симић наглашава да и председникови сарадници морају размотрити евентуално признање Јужне Осетије и Абхазије у контексту односа Србије према Косову. „Могу да разумем да  је признање Јужне Осетије и Абхазије битно за Русију. Али, да ли би Србија тиме сама себи затворила уста у Уједињеним нацијама када је у питању признање Косова и Метохије?”, пита он.

На подсећање да је Николић у поменутом интервјуу одбацио било какву сличност између захтева Косова за независношћу и таквог захтева Абхазије и Јужне Осетије, овај угледни стручњак каже да су „за 90 одсто међународне заједнице ти случајеви непосредно везани један за други” и наводи „да није признато Косово не би дошло ни до интервенције у Осетији и Абхазији”, па „ту Београд мора бити крајње, крајње опрезан код такве одлуке”.

Други наш саговорник, такође веома добро упућен у област међународних односа, а који није желео да га именујемо, претпоставља да је поменута Николићева изјава проистекла „под утиском целе те посете Москви, у жељи да домаћинима мало изађе у сусрет”.

И овај наш саговорник такође наглашава да спољну политику земље води влада, а да Николић као председник може само да иницира неке кораке и да их предложи, тако да ће и ово питање морати да буде усклађено са Владом Србије. Укратко, у наредном периоду „предстоји усклађивање тих политика”, али и у светлу наших односа са Европском унијом.

А кад је реч о томе да ли би евентуалним признањем независности ових територија Србија себи „секла грану” у вези са Косовом у УН, овај стручњак каже да би се тиме истина отворио простор да чланице УН кажу да ће признати независност Косова, али да и не мора тако да буде. „Јер, како знамо, у међународним односима политика је, нажалост, доминантнија него међународно право.” 

----------------------------------------------

СНС без одговора

Одговор на питање да ли поменута Николићева московска изјава значи најаву промене званичног става Србије нисмо јуче успели да добијемо из Српске напредне странке. И поред више покушаја, остали смо без објашњења онога што је Николић заправо рекао у Москви.

----------------------------------------------

Признали независност

Само је шест земаља признало независност Абхазије и Јужне Осетије. То су Русија, Никарагва, Венецуела, Нуруа, Тувалу  и Вануату (признала само Абхазију).