Слаба продаја динарских обвезница

Држава не може да прода динарске обвезнице тако да је српски државни буџет већ постао колатерална штета пада вредности динара. Инвеститори немају поверења да динар на дужи рок може остати стабилан и то су јасно показали на аукцијама државних записа последњих дана. Упркос камати од 15 одсто на годишњем нивоу на аукцији петогодишњих динарских обвезница продато је само 17,33 одсто емисије, а камата од 13,99 одсто није била довољно привлачна да се прода више од 22,31 процента двогодишњих динарских обвезница српског трезора.

Међутим, министарство финансија било је изразито успешно у продаји обвезница номинираних у еврима па је тако прикупљено 100 милиона евра или свих 100 одсто емисије осамнаестомесечних државних папира. У случају ових хартија од вредности камата је била 6,19 одсто.

Банкари, а они су купци државних вредносних папира су јасни: у условима клизања курса динара и повећане неизвесности „апетит” купаца за инвестирање у динарске хартије са дужим роком доспећа – пада.

Иван Николић из Економског института каже да се сада понавља ситуација половином 2010. године када је динар такође драстичније губио на вредности.

– Инвеститоре не привлачи толико висока камата колико принос у еврима, односно колико ће они евра добити када претворе динаре у ту валуту. Ових дана валутни ризик превазилази принос који каматом нуди Трезор – каже Николић појашњавајући да поремећај вредности динара траје већ месецима и да је условљен прекидом аранжмана с ММФ-ом, заустављањем „Ју-Ес стила” и одласком Американаца, као и утицајем грчке кризе на еврозону.

По њему, инвеститори сматрају да се на кратак рок наше прилике не могу променити и не виде скорашњу стабилизацију валуте.

– Држава сада има проблем како да надомести дефицит. То је сада искључиво чинила емисијом обвезница и трошењем депозита државе, а под тим подразумевам трошење оне милијарде долара коју је добила прошлог септембра емитовањем обвезница на међународном тржишту. Сада се намеће озбиљан проблем како покрити дефицит који је све већи – пита Николић.

Он поставља питање и за које намене се држава задужује. За плате у јавном сектору и пензије, док остало становништво има много мање приходе. Њихова повећања, а статистика је показала да је било чак и реалног раста зарада у јавном сектору, иду на увоз, што ствара притисак на курс, што нас све враћа на почетак приче о узроцима пада динара и немогућности државе да прода своје дужничке папире.

Да држава не може тако лако да настави с задуживањем изрекао је јуче и Павле Петровић, председник Фискалног савета, по коме нам прети сценарио да инвеститори неће више куповати наше дужничке папире, већ ће доспелу главницу и камату претварати у евре и износити из земље. Због великог јавног дуга инвеститори ће се питати да ли он може да се отплаћује, а као меру опреза тражиће све већу камату на дужничке хартије. Све то може да доведе од тога да новац на овакав начин више не можемо да прикупимо, што води томе да пара за исплату плата у јавном сектору и пензија неће бити.