Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стипендирали и свих седам секретара СКОЈ-а

Када је један наш познати спортиста пре десет година свратио у хуманитарни фонд "Привредник" није ни слутио шта ће пронаћи листајући књигу у којој су имена 40.000 стипендираних питомаца до 1947. године. Наишао је на име свог старијег брата који је погинуо у Другом светском рату. Први пут је видео молбу свог брата који је тражио финансијску помоћ за наставак школовања од фондације чије је темеље ударио оснивач Српске банке Влада Матијевић 1897. године у Загребу.

"’Привреднику’ ћу се одужити на било који начин када постанем свој самостални господар. Ако ми се било шта деси задужујем мог брата да то уради уместо мене", стоји на крају молбе исписане руком.

– Бог ме је казнио, јер нисам испунио завет свог брата за који нисам ни знао – рекао је кроз сузе наш чувени спортиста и затражио да испуни обећање свог брата тако што ће школовати једно дете без родитеља. Тај ученик успешно је ових дана дипломирао на Електротехничком факултету.

Ово је само једна у низу прича најстарије фондације за стипендирање младих талената која данас, на Сретење, свечаним добротворним концертом под називом "Звезда која сија три века" у Позоришту на Теразијама у Београду обележава 110 година успешног рада.

"Привредник" је основан као просветно-хуманитарно друштво с циљем да помогне развој српске привреде кроз помагање сиромашној деци да нађу места за шегртовање код добрих мајстора и трговаца. Краљ Александар Први Карађорђевић је био покровитељ овог фонда, који је угашен 1947. године, а у управи су били најугледнији Срби оног доба на челу с патријархом, сликаром Пајом Јовановићем, индустријалцем Владом Илићем. После смрти Владе Матијевића, руковођење "Привредником" су преузели најугледнији привредници тог доба међу којима се истиче инжењер Тома Максимовић, директор "Бате" из Борова и комесар за избеглице од 1941. до 1945. године у влади Милана Недића.

Рад "Привредника" 1993. године у Новом Саду обновили су истакнути српски интелектуалци, академици Берислав Берић, Дејан Медаковић, епископ шумадијски Сава Вуковић, принц Томислав Карађорђевић. Подршку реоснивању дали су Српска академија наука и уметности, Матица српска и Српска православна црква. У току последњих 14 година "Привредник" је на разне начине помагао школовање хиљаду даровитих ученика и студената без обзира на верску и националну припадност.

– Мало је познато да је "Привредник" стипендирао Раде Кончара, Ђура Пуцара Старог, свих седам секретара СКОЈ-а, пошто је то после Другог светског рата у њиховим биографијама или енциклопедијама из идеолошких разлога изостављено – каже Јелена Табак, секретар овог хуманитарног фонда.

"Привредник" данас на магистарским и докторским студијама у иностранству школује 70 студената. Углавном су сви на елитним универзитетима – Институту "Макс Планк", Стенфорду, Оксфорду, Кембриџу, Сент Мартинс у Лондону... Да би неко постао питомац ове фондације мора да испуни два предуслова: да је слабог имовног стања и да је на факултету имао просек оцена изнад 9, а у средњој школи 4,8.

У току конкурса који се сваке године отворен од Васкрса до Видовдана ученици и студенти који се пријави пролазе ригорозне тестове. Од неколико стотина пријављеног, право на стипендију добија шездесетак младих талената.

Епископ јегарски Порфирије, потпредседник "Привредника", истиче да су осниване разне фондације за стипендирање деце које су и поред добрих извора финансирања биле кратког и даха и гасиле се после неколико година. "Сав наш рад почива на љубави према талентима и овој земљи. Деца која су добила помоћ фонда не одлазе у иностранство са осећањем да им нико није помогао. Због тога и ако остану да живе тамо имају осећање љубави и дуга према овој земљи која им је помогла у професионалном усавршавању", каже владика Порфирије.

Постоје докази да је и Никола Тесла између два рата помагао ову фондацију, а Михајло Пупин је тестаментом оставио сву имовину "Привреднику" на управљање. "Недавно смо добили тај тестамент у којем се види да је завештана и одређена и извесна сума новца за стипендирање наших студената на универзитету Колумбија", каже Јелена Табак.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.