Осуда ЦИА без казне

Већинском одлуком својих одборника Европски парламент у Стразбуру јуче је, формално, осудио илегалну праксу америчких обавештајаца у борби против тероризма на тлу Старог континента. "Европски парламент осуђује ванредне мере које САД, у потаји, годинама и систематски примењују у борби против тероризма широм Европе – отмице, принуде... кршења људских и уставних права и личних слобода појединаца", гласи текст необавезујуће резолуције коју је изгласало 382 од присутних 712 одборника.

После упознавања сазива са детаљним резултатима једногодишње истраге коју је спровела Специјална комисија за контролу активности ЦИА, парламент је усвојио додатни текст којим је више европских држава стављено на терет да су њихове безбедносне службе и ресорни претпостављени на нивоу влада, такође годинама, толерисали илегалну обавештајну, односно антитерористичку праксу САД, а неретко су предузимали "ванредне (неуставне) мере" којима је покушавано да се заташкају одговарајућа сарадња и саучесништво. Поименце су прозване следеће државе: Немачка, Шведска, Шпанија, Португалија, Грчка, Кипар, Данска, Белгија, Турска, Македонија, Босна и Херцеговина, Румунија и Аустрија, као и "српска покрајина Косово под контролом мировних снага".

"Изнад поменутих територија и на њима регистровано је најмање 1.245 прелета и слетања транспортних авиона ЦИА који су превозили илегално заточена лица, осумњичена за тероризам." Подаци истраге односе се на период од 11. септембра 2001. до краја 2005. године, али није остало непоменуто да је сличних случајева било и раније: "Неке илегалне операције ЦИА познате су од деведесетих година, из времена сукоба на тлу бивше Југославије", установљено је у пропратним појашњењима. Посебно су наглашене улоге тадашњих претендената на чланство у НАТО и ЕУ – Пољске и Румуније. Посланик Немачке у Европском парламенту Ћем Ецдемир критиковао је надлежне органе и представнике владе у те две земље да су "срамотно мало" допринеле откривању истине.

Теже критике пристигле су из италијанског лагера у посланичком блоку европске левице СПЕ. Тако је Ђовани Клаудио Фава истакао да је коначни извештај комисије документ, и анализа истовремено, о систематском кршењу основних људских права на континенту који се сматра колевком демократије: "Пресуда коју су посланици изгласали не представља ништа друго осим – осуду без казне, средство за избегавање одговорности."

Два наговештаја да тако не би морало да остане регистрована су уочи седнице Европског парламента и после ње. Уочи заседања, из америчке државе Северна Каролина стигла је вест да је, први пут, један бивши агент ЦИА изведен пред суд и осуђен због злостављања заробљеника у Авганистану: Дејвид Песаро је осуђен на осам година затвора. У образложењу пресуде истакнуто је да је његово присуство саслушањима било илегално, с обзиром на то да у то време није био припадник армије САД. А у Бечу је покренута истрага о до сада у јавности непознатој отмици. У извештају комисије парламента ЕУ, Беч је сазнао да је у Аустрији 2003. године ЦИА киднаповала Египћанина Џамала Меншавија и предала га истражитељима у Јордану, који су радили по њиховом налогу.