Бушов заокрет ка компромису

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. фебруара – Данашњи Дан заљубљених овде обележава и дипломатија: посрећила јој се примена једног од парадоксалних начела љубави – којој иначе "нема места" у међународним односима – "ко се свађа тај се воли". Јер, практично су један другом "пали у загрљај" двојица "најљућих непријатеља" – амерички председник Џорџ Буш и севернокорејски лидер Ким Џонг Ил.

Ироничари кажу да је до те необичне политичке "фузије" дошло тек поводом атомске "фисије". И они се, међутим, слажу да је нуклеарним споразумом с Пјонгјангом Вашингтон начинио највећи спољнополитички заокрет у последњих више година: од искључивости ка сарадњи с партнерима, и од непопустљивости – ка компромису с противником.

Хроничари истичу да преокрет садржи и елементе спектакуларности, јер су се један према другом "разнежила" два досадашња симбола оглушења о интересе других – чести једнострани активизам САД и "учауреност" Северне Кореје. Кад су такве крајности могле да се усагласе, зар уступци и компромиси не би могли да превладају над једносмерностима и искључивостима и у решавању других, већих и мањих, криза – питање је које данас постављају овдашњи а вероватно и стратези у низу других заинтересованих земаља.

Анализе наглашавају специфичне околности, уз могућности уопштaвања. Као битну особеност овог случаја, "Њујорк тајмс" убраја потребу и Буша и Кима да остваре продоре којима би побољшали своје прилично неугодне унутрашње и спољне позиције.

Буш – да покаже како су САД и дипломатска велесила, па да неће бити упамћен, како му ток догађаја прети, као лидер који је за собом оставио "Ирак, Иран, Авганистан и Северну Кореју у ситуацијама још горим, него што их је затекао". Ким – да ублажи међународне санкције, за које су гласали и Кинези и Руси, изречене му због атомских проба.

Овдашњи експерти су једногласни у процени да је "учињен тек први корак" и да главна преговарачка искушења – око трампе којом се Пјонгјанг одриче атомског оружја у замену за добијање економске помоћи и вероватно неке стратешке гаранције – тек долазе на дневни ред. Позивају се, при том, на процену шефице америчке дипломатије Кондолизе Рајс, изречену у спортском жаргону да је окончана "тек прва четвртина" атомског меча.

У суштини се слажу и да ће овај случај, ма колико био "јединствен", утицати и на развој догађаја у другим "проблематичним" крајевима планете, али се разилазе у проценама врсте тог утицаја. Вашингтонска "тврда линија" сматра споразум "штетним" по спољне интересе САД, јер ће сада "и други отпадници очекивати да буду награђене њихове неподопштине", при чему посебно упиру прст у такође нуклеарно спорни Иран. Један од припадника те струје, доскорашњи амбасадор при УН Џон Болтон, тврди да је нови договор "поткопао санкције УН" и да је "супротан председниковој политици у протеклих шест година".

Болтон је у праву утолико што "Буш заиста мења курс али тако што напушта неуспешну политику" коју је заступало језгро "јастребова" (у које се убраја и Болтон) инсистирањем да се према Пјонгјангу примењује метод "штапа без шаргарепе", притиска без стимулације – истиче у уводнику "Лос Анђелес тајмс". Али, има још "лоших момака" према којима би администрација требало да промени курс и ступи у дијалог с њима – констатује "Њујорк тајмс" и као примере наводи Техеран, Дамаск и Хавану. Основна поука из севернокорејског случаја, додаје се, за Буша треба да буде да се "некад мора разговарати с непријатељем"…

Хроничари примећују да је Вашингтон сада прихватио, практично, аранжмaн који је пре више од четири године одбио. Али, додају, боље икад него никад.

Тек кад се Буш придружио жељама других земаља – Кине, Русије, Јапана и Јужне Кореје – да се пристанак Пјонгјанга издејствује испорукама позамашне количине горива, дошло се до договора који наговештава решење кризе – кажу коментатори. "Тако изгледа мултилатерализам" – закључује се у уводнику калифорнијског листа, који апелује и да се подржи Бушова спознаја значаја уважавања ставова других и реалности, увек сложеније од једностраности.