Обнављање Ђердапа

Међудржавни споразум о регулисању клириншког дуга бившег СССР-а, а сада Русије према Србији, насталог од 1994. до 2000. године  требало би да буде потписан за десетак дана у Русији, потврђено је "Политици" у Министарству рударства и енергетике. Од укупно 288,5 милиона долара око 188,5 милиона биће искоришћено за намиривање обавеза Србије за испоручени руски гас, док ће 100 милиона долара ићи за ревитализацију Хидроелектране "Ђердап".

Оно што Србији припада по основу камате биће утрошено за изградњу акцелератора у Институту за нуклеарна истраживања "Винча". Србија, како је познато, дугује око 249 милиона долара "Гаспрому" за испоручени гас од 1994. до 2000. године.

Потписивањем овог међудржавног споразума после више од три деценије даноноћног рада Хидроелектране "Ђердап 1" у току су припреме за њен темељни ремонт. У плану је комплетна обнова свих шест агрегата, која би требало да буде завршена до 2010. године.
Њихова снага биће повећана за по 15 мегавата а век те хидроелектране продужен за 40 година. Осим тога, на захтев руске стране дат је списак најважнијих енергетских инвестиционих пројеката у Србији, међу којима су и ревитализација термоблокова у Костолцу и Обреновцу, модернизација рафинерија у Панчеву и Новом Саду, изградња Термоелектране на гас, проширење поља Б у колубарском басену угља, изградња магистралног гасовода Ниш–Димитровград и низ других пројеката.

Дуг Русије може бити плаћен и испоруком различите, веома квалитетне опреме, попут оне неопходне за ревитализацију Ђердапа, затим за поједина рударска постројења, као и неке друге производне капацитете где је потребна модернизација. С друге стране, српски дуг "Гаспрому" могуће је решити једним делом пребијањем, а много већим делом кроз давања акција одређених предузећа руској страни, или кроз неке друге инвестиционе пројекте за које је руски партнер заинтересован, као што је подземно складиште у Банатском двору и гасификација средњег и јужног дела Србије.

Српски званичници су се у свим досадашњим преговорима о измирењу клириншког дуга са руском страном, сложили да би давање акција односно учешће "Гаспрома" у приватизацији неких српских предузећа, у пројектима где не би плаћали право или концесију, било најбољи начин да се ствар реши, јер би то, тврде они, заиста било у функцији развоја Србије.

Било је и предлога да се део преосталог српског дуга од 55 милиона долара репрограмира на осам година, а да се затим реинвестира у Србију прављењем заједничког предузећа са НИС-ом и да се тај новац искористи у функцији развоја нафтоводне мреже у Србији.