Већина за нову резолуцију о Космету

Одбацују се сви ставови из предлога Мартија Ахтисарија за Косово и Метохију, којима се крши суверенитет и територијални интегритет Србије као међународно признате државе, овлашћује се постојећи преговарачки тим да на преговорима у Бечу, заказаним за 21. фебруар, одговори на Ахтисаријеве ставове и да по повратку из Беча поднесе извештај Народној скупштини Србије, која ће одлучити о даљем току преговора. Ово је суштина Резолуције, коју су, на предлог владе, синоћ, усвојили посланици новоизабраног сазива српског парламента.

За усвајање Резолуције гласало је 225 посланика од 244 присутна. Против је било 15 посланика коалиције ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ, а три посланика Савеза војвођанских Мађара била су уздржана. Риза Халими из Коалиције Албанаца Прешевске долине, није учествовао у гласању.

Пре почетка дебате посланицима су се обратили Борис Тадић, председник Србије, и Војислав Коштуница, председник владе, који су истакли да је овакав план Мартија Ахтисарија апсолутно неприхватљив за Србију, јер отвара пут ка независности Космета.

Први учесник у расправи био је Томислав Николић, заменик председника СРС-а, који је констатовао да је Србија мала земља, али "није толико мала да има председнике Републике и владе који би дали Косово и Метохију – они су такви, какви су, али су наши, из овог су народа, а овај народ не рађа такве који ће дати Космет". Он је додао: "Које оружје да узмемо да се одбранимо од прозападне демократије која Србији отима део територије?". Николић је казао и како је председник Тадић у свом говору говорио о ставовима које има према Ахтисаријевом плану, али "нам није предао никакву поруку." Николић је додао:"Да видимо имамо ли ми неки план. Шта ће бити ’дан после’, шта ће урадити председник Србије и премијер уколико буде проглашена независност Космета? Шта ћемо урадити уколико неке земље признају независност Косова и Метохије, све су то тешке одлуке, али морамо да чујемо шта ће бити, или ћемо да чекамо Ахтисаријеве папире, па да после реагујемо". На крају излагања Николић је поручио председнику и премијеру: "Ако сада желите да браните Косово и Метохију, ми ћемо вас подржати, па макар никад СРС не дошао на власт, јер је за нас одбрана Космета важнија од свега".

Душан Петровић, заменик председника ДС-а, рекао је да је Ахтисаријев план неприхватљив. Он је додао да је ДС од тренутка кад је стигао Ахтисаријев план био уверен да 21. фебруара треба да одемо у Беч, да они који ће државу да представљају, треба да добију мандат, а то је државни преговарачки тим, да би могли да се боре за заштиту интереса сваког човека који живи на Космету, да би могли да се боре за повратак 250.000 људи и да би могли да се боре да држава сачува своје интересе.

Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, казао је да је за нас најважније да се држимо Устава. Он је казао да нема никаквих дилема што се тиче нашег циља, а што се тиче средстава за његово остварење, учиниће се све што је могуће. Алигрудић је додао да је Косово и Метохија по Уставу саставни део Србије и да се ту не ради само о територији, већ и о суштини "морамо да се боримо за сваког грађанина који тамо живи и за све који тамо треба да се врате". Изразивши уверење да ће важни актери на светској сцени помоћи Србији, Алигрудић је рекао да они морају знати да су јединствени и они којима помажу и да зато не сме бити пукотина код нас.

Верица Калановић, заменик шефа посланичке групе Г17 плус, казала је да је Ахтисаријев план за њену странку неприхватљив, јер у њему има пуно елемената којима Косово и Метохија добијају атрибуте државности, а не гарантују се стандарди за опстанак Срба на Космету и повратак расељенима. Она је најавила да ће Г17 плус подржати резолуцију, којом се из Ахтисаријевог плана одбацују ставови, којима се крши суверенитет наше државе. Верица Калановић је као прихватљиво решење навела само оно решење коначног статуса Космета, које ће омогућити Србима да безбедно и достојанствено живе на Космету и које ће омогућити повратак прогнаних. Према њеним речима, опстанак Срба и заштиту њихових интереса дугорочно ће омогућити истински одржив економски развој у областима, где су они данас у већини, а "то не значи само да добијају плате од институција из Србије, већ и да се улаже у инфраструктуру и привреду". На крају излагања, Верица Калановић је исцрпно представила предлоге своје странке, који су упућени преговарачком тиму, да се током преговора инсистира посебно на изменама одредаба из Анекса 3 о децентрализацији и формирању посебних зона у којима би Срби имали шире надлeжности и директне везе са институцијама Србије.

Изразивши уверење да ће парламент усвојити владину резолуцију и да ниједан државни орган неће прихватити независност Космета, Ивица Дачић, председник СПС-а, казао је да питање Космета није питање људских права, већ "жеља за независним Косметом и сепаратизмом". Према Дачићевим речима, Ахтисаријев план је наставак онога што се дешавало у Рамбујеу "он представља ултиматум Србији по принципу узми или остави". Дачић је оценио да се Ахтисаријев план поправити не може и да међународна заједница мора да се определи хоће ли се држати принципа неповредивости граница, или права на самоопредељење". Дачић је најавио подршку социјалиста "свакој активности у одбрани Космета" и додао да се мора постићи договор о потезима у случају да независност Космета буде проглашена и без Савета безбедности УН".

Први дисонантни тон у јучерашњој дебати стигао је од Чедомира Јовановића, лидера ЛДП-а, који је казао да је "ово последња прилика да Народна скупштина промени став према систему вредности – није време да доказујемо љубав према земљи, нити ова седница сме бити прилика за поделе". Јовановић је додао: "Жао ми је, али ми не можемо да будемо део система вредности, који се темељи на бежању од одговорности. Овде не треба да расправљамо о Ахтисаријевом плану, већ да помогнемо председнику, влади и преговарачком тиму. Међутим, не можемо кривити огледало за слику у њему. Постоји одговорност за нешто што се дешавало у претходном периоду, 1999. године. Србију смо почели да бранимо од Словеније, а сад је бранимо сукобом са целим светом, прича се о 15 одсто територије, а не о људима. Дакле, морамо променити политику, а ако ћемо да понављамо досадашње фразе не треба ни да идемо у Беч. За нас ова резолуција није прихватљива, јер одржава постојећи систем вредности. Ова резолуција је израз континуитета са политиком која је уништила Србију. Верујем у Косово отворених граница у којем ће моћи да живе и Срби и Албанци".

Ласло Варга, представник Савеза војвођанских Мађара, казао је да има неких мишљења по којима је проблем Косова и Метохије искључиво ствар Срба и Албанаца и додао да је за СВМ решавање овог питања у интересу свих. Варга је казао да се не треба бавити прошлошћу, али да се мора рећи како је садашње стање "последица силе према Албанцима на Косову". СВМ се, додао је, залаже за евроатлантске интеграције и наставак преговора са ЕУ и "то треба да буде најважније питање, а што се резолуције тиче СВМ може само да гласа за наставак преговора и за изналажење решења у којем се ниједна страна неће осећати понижено".

Риза Халими, лидер Коалиције Албанаца Прешевске долине, казао је да се не слаже са дневним редом јучерашње седнице. Он је рекао да је Ахтисари изнео један свеобухватни план, а "ми овде уопште не расправљамо о том плану, него о некој резолуцији". Халими је казао како је "политика силе уништила аутономију Косова" и да Ахтисаријев план нуди "једно људско решење, заједнички живот свих на Косову". Он је рекао да је предложена резолуција непродуктивна и да је неће подржати.

Рајко Ђурић, председник Уније Рома Србије, замерио је што приликом прављења предлога није узет у обзир прогон Рома са Космета и додао да они који одлучују о статусу Косова и Метохије морају то да чине хладне главе. Срђан Шајн, председник Ромске партије, такође, замерио је што у плану нема ниједне општине на Космету у којој би били Роми, нити је дефинисан програм њиховог повратка на Космет.

На крају синоћне дебате посланицима се обратио премијер Војислав Коштуница. Он је истакао да је Резолуција, у великој мери, колективно дело, јер су у њеној припреми учествовали преговарачки тим, влада и политичке странке. Он је захвалио свима, који су дискутовали и нагласио да ће све што је речено бити узето у обзир, као и да ће преговарачки тим наставити да редовно о свему извештава парламент.

Седница је синоћ прекинута, а наставак зависи од тока преговора о формирању нове владе.

-------------------------------------------------------------------------

Дуел Дачић-Халими

Ивица Дачић је на седници критиковао Ризу Халимија, лидера Коалиције Албанаца Прешевске долине, зато "што говори да Албанци у Прешеву немају никаква права, а он је већ 10 до 15 година председник Општине Прешево". Он је Халимију замерио што подржава Ахтисаријев план, а "посланик је у српском парламенту".

Халими је одговорио да је као председник општине Прешево у време владавине социјалиста у Србији "над главом имао начелника Пчињског округа", додајући да такве демократије нема нигде у свету.

Дачић је на то одговорио да је доказ демократије у Србији то што "Халими усред српског парламента може да износи противуставне ставове".