Мубараку казна доживотног затвора

Каиро – Хосни Мубарак, свргнут са власти прошле године после три деценије владања Египтом, осуђен је на казну доживотног затвора због улоге коју је имао у убијању демонстраната, јавља Ројтерс.

Хиљадама Египћана то није било довољно па су после изрицања пресуде масовно изашли на улице. Неки су желели да Мубарак буде погубљен, други страхују да формулације одлука суда утиру пут да бивши председник после уложене жалбе буде ослобођен.

-----------------------------------------------------------

Тријумф или издаја Арапског пролећа

Доживотни затвор првом арапском лидеру изведеном пред суд због злочина против сопственог народа. Крај једног од најсензационалнијих политичких процеса скорије историје, или долазак нових Дана гнева који ће одређивати судбину недовршене египатске револуције?

Казна доживотног затвора Хосни Мубараку одмах је поделила Египат постављајући дилему: да ли је ово тријумф или издаја Арапског пролећа чији су многи захтеви заборављени или отписани током протеклих 16 месеци под прелазном владавином бивших Мубаракових генерала.

Деспотска суровост којом је Мубарак владао три деценије, потврђена судским доказима да је прошле године одобрио употребу бојеве муниције против демонстраната на каирском Тахриру, Александрији, Суецу и другим градовима, учинила је да многи пресудом нису задовољни.„Нож у леђа револуције”, пише један египатски блогер.

(Фото Ројтерс)

Од како је Мубарак био приморан да се повуче, Египћане је заморила тешка транзиција која није испуњавала очекивања Револуције 25. јануара. Сматрају да казне бившем доспоту и његовом министру унутрашњих послова, и ослобађајуће пресуде његовим синовима суђеним за корупцију, нису довољна сатисфакција.

Очекивали су драконски отклон од бившег режима. Казну вешањем за „30 година мрака”, како је јуче рекао судија образлажући пресуду. Такву казну тражила су и петорица тужилаца овог фебруара тврдећи да се не ради о убиству 10-20 цивила „већ читаве нације”.

То што није осуђен на смрт може да буде објашњено разним мотивима. Могућих апела споља, јер је египатски раис све време владавине био кључни савезник Запада у региону.

Мубарак пре изрицања пресуде (Фото АП)

Или због година (84) и лошег здравственог стања потврђеног јуче одмах после изрицања пресуде када су лекари морали да интервенишу у хеликоптеру који је Мубарака враћао у каирски затвор Тора.

Избегавање смртне казне можда је део унутрашње потребе да се донекле сачува достојанство моћне армије чији је био врховни командант и која је имала право вета на смрту казну.

Поједини египатски правници кажу истовремено да је његов злочин доказан 90 одсто, ипак недовољно да би му ставили омчу око врата.

Хиљаде људи које су јуче почеле да излазе на улице бесни су што Мубарак неће поделити судбину најмање 850 „мученика” убијених током 18 дана револуције. Говоре о „монтираном процесу”, „шаради правде” и „издаји египатског народа”.

Мубаракови адвокати најављују жалбу, што значи да ће суђење трајати још месецима и, ако је у праву угледни египатски адвокат и активиста за људска права Амир Салем, довести до Мубараковог ослобађања.„Ово је политичка пресуда првог реда”, каже Салем тврдећи да судско образложење пресуде практично гарантује ослобађајућу пресуду Мубараку.„У образложењу пресуде, судија каже да није било доказа о злочину, нити да постоји евиденција о везама или сведочењима која показују да је злочин почињен. Судија Ахмед Рифат је предао оправдање за ослобађање на сребрној тацни”.

Сукоби Мубаракових противника и присталица пред полицијском академијом у Каиру, где му се судило, нова су потврда дубоких подела египатског друштва од како је он био приморан да се 11. фебруара прошле године повуче са власти.

Рекло би се да оштра, иако не и најоштрија пресуда, има за циљ и да ублажи тензију уочи другог круга председничких избора у коме се за положај председника боре Мубараков последњи премијер и бивши командант ратног ваздухопловства и кандидат моћне исламистичке организације Муслиманска браћа.

Велико је питање да ли ће пресуда смирити страсти. Многа питања тек траже одговоре. Како је могуће да су због одобрења да се пуца у демонстранте на доживотну робију осуђени Мубарак и његов тадашњи министар унутрашњих послова Хабиб ел Адли, а да су они који су спровели наређења остали некажњени?

Како објаснити да су Мубаракови синови Гамал и Алаа, који су обилно профитирали од познате корупције, слободни?

Како год, суђење Мубараку је без преседана у арапском свету и несумњиво је један од кључних симбола Арапског пролећа.

Садам Хусеин био је суђен, осуђен и обешен у ирачком суду, али процес су водили амерички правници. Зин ел Абидин Бен Али побегао је из Туниса за Саудијску Арабију да би избегао бес прве земље Арапског пролећа. Моамер Гадафи је после 42 године на власти ухваћен и брутално ликвидиран. Али Абдулах Салех прихватио је да се после 33 године повуче иако нема знакова смиривања у најсиромашнијој земљи арапског света.

Таква каква је, пресуда је некако логичан, иако до пре 15 месеци незамислив епилог каријере човека чија је владавина почела у крви: био је очевидац када је његов претходник Анвар ел Садат убијен на војној паради у Каиру 1981.

Само суђење су све време пратиле критике. Када је вођа прелазних војних власти, Мубараков дугогодишњи пријатељ и колега фелдмаршал Хусеин Тантави прошле године био позван да сведочи, евиденција је остала скривена од очију јавности.

Процес отворен 3. августа прошле године био је обележен многобројним, изливима беса породица жртава или неуспелим покушајима одбране да промене судско веће.

Бошко Јакшић