Деца само копирају одрасле

На пиједесталу узора младих суверено владају звезде шоу-бизниса и спортисти, указују бројна истраживања. Сваки други школарац жели да буде Цеца или Новак када порасте и да се смести на странице магазина који бајковито извештавају о животу на високој нози. Највећи број њих сматра да знање није виза за жељену будућност и жели да без много труда заврши формално образовање.

За нарушени систем вредновања данашње омладине, сагласни су стручњаци, подједнаку одговорност требало би да сносе родитељи, друштвени систем и медији.

Слободан Малушић, специјалиста педагогије и директор Основне школе „Ђура Даничић” из Београда, са жаљењем констатује да су идоли младих постале естрадне звезде и да велики број школараца своју будућност види под светлима рефлектора. Они немају реалну слику света и не виде везу између учења и успеха у животу, већ желе да школовање заврше без много труда, да мало раде али да зараде велики новац ибуду познати.

– Систем вредности у друштву је поремећен и то се пресликава на животну филозофију младих особа којом доминирајухедонизам и жеља да без много труда дођу до успеха и симбола тог успеха. Ђацима већ од петог-шестог разреда постаје важније шта ће обући него да ли ће научити лекцију и у тако раном узрасту они почињу да трагају за пречицама до школског успеха – не читају обавезну лектиру, већ се одлучују за „скраћена” издања књижевних класика чије верзије круже интернетом и почињу да користе пушкице на писменим задацима – објашњава Малушић, сматрајући да родитељи подржавају такав хедонистички однос своје деце према реалности, што је погрешно, „јер смо ми сиромашна земља која не сме себи да дозволи да млади имају тако незаинтересован однос према образовању”.

Спомена Милачић, школски психологи извршни директор „Лунете”, истиче да су идоли младих оне особе које су медијски фаворизоване – а то су звезде турбо фолка, старлете из ријалити квизова или врхунски спортисти.

– Њихови идоли су љубимци медија, али се обожавање Новака Ђоковића своди на понашање „седим у кафићу, гледам меч, пијем пиво и навијам”, а не на идентификацију са овим тенисером. Они не размишљају о томе да се баве спортом и да сутра неки нови клинци гледају њих како подижу пехар на Ролан Гаросу, већ пасивно посматрају свог идола како бриљира на тениским игралиштима широм планете. „Гутају” жуту штампу и маштају да живе животом естрадних звезда, гледају рекламе које фаворизују потрошачки менталитет и желе да живе у свету у коме се стамбени кредит одобрава за пет минута – прецизира Спомена Милачић.

У Удружењу „Родитељ” подсећају да нису само родитељи криви за то што њихова деца расту у нарушеном систему вредности. 

– Овдашњи систем намеће превелику жртву родитељима који немају када да са децом проводе онолико времена колико су имали пре две-три деценије. Тада су радили до три поподне, а сада кући не стижу пре 18 часова. У европским земљама друштво је породици омогућило да се прилагоди новом начину и квалитету живота. Тамошњи родитељи могу да рачунају на многе бенефите, а онај најважнији је да им послодавац нуди флексибилно радно време, јер њему није важно где је запослени већ како ради. Велике светске фирме штеде своје ресурсе и дозвољавају радницима да усклађују рад и родитељство, па мајке и очеви имају више времена за малишане. Наша деца су препуштена неком другом на чување, јер родитељи морају да раде до увече, а у вртићима васпитачи немају када да им се посвете, јер у групама борави и до 40 деце – објашњава Драгана Соћанин, председница Удружења „Родитељ”.

Да данашњи клинци имају исте потребе као и они који су одрастали пре неколико деценија потврђује и Милена Бићанин, дугогодишња професорка историје и директорка ОШ „Дринка Павловић” из Београда:

– Питање је начина на који се они задовољавају, што искључиво зависи од одраслих и њиховог система вредности. Погледајте, рецимо, како се тинејџери облаче, одевени су баш као и одрасли, само су им бројеви одеће мањи. Исто је и са понашањем, они нас копирају.

Млади имају потребу да се друже и да их неко афирмише, додаје она, али не наилазе на ваљану подршку у окружењу.

– Родитељи су сувише уморни и забринути. Уочавају њихове пољуљане вредносне моделе, па лако постају немоћни. Деца их због тога све више притискају уза зид док се они повлаче, уместо да преузму одговорност. Тинејџери постају униформисани, личе једни на друге што је у неку руку и оправдано, јер њихове године ни не траже претерану индивидуалност – истиче Милена Бићанин, подсећајући да су вршњачки утицај и оно што група тражи од тинејџера доминантне вредности за њих.

– Деца нису крива ни за шта, они само копирају одрасле који би требало најпре да полазе од себе ако код деце желе нешто да измене – наглашава Бићанинова.

И васпитачи уверавају да се прве животне вредности и основе понашања постављају управо у обданишту, тачније када деца постану део колектива.  

– Док је дете у вртићу, васпитач је тај који мора да зна шта је њега најбоље. Наш задатак је да увек јасно говоримо мамама и татама да дете не може да задовољава њихове потребе, да не треба да буде обучено у свилу и кадифу, већ је довољно да му у одећи у којој борави буде удобно. Неки послушају, а понеки не. Без обзира на све то, деца из групе увек су изједначена. Учимо их да поштују правила групе, како да се изборе за себе, прилагоде колективним нормама... На тај начин и породици пружамо подршку у даљем одгоју малишана – истичу васпитачи у београдској Предшколској установи „Чукарица”, додајући да ако је родитељ спутан или не жели да подржи правила које дете усваја у забавишту, онда труд стручњака који се њима баве не може бити довољан за правилно одрастање.