Deca samo kopiraju odrasle

Na pijedestalu uzora mladih suvereno vladaju zvezde šou-biznisa i sportisti, ukazuju brojna istraživanja. Svaki drugi školarac želi da bude Ceca ili Novak kada poraste i da se smesti na stranice magazina koji bajkovito izveštavaju o životu na visokoj nozi. Najveći broj njih smatra da znanje nije viza za željenu budućnost i želi da bez mnogo truda završi formalno obrazovanje.

Za narušeni sistem vrednovanja današnje omladine, saglasni su stručnjaci, podjednaku odgovornost trebalo bi da snose roditelji, društveni sistem i mediji.

Slobodan Malušić, specijalista pedagogije i direktor Osnovne škole „Đura Daničić” iz Beograda, sa žaljenjem konstatuje da su idoli mladih postale estradne zvezde i da veliki broj školaraca svoju budućnost vidi pod svetlima reflektora. Oni nemaju realnu sliku sveta i ne vide vezu između učenja i uspeha u životu, već žele da školovanje završe bez mnogo truda, da malo rade ali da zarade veliki novac ibudu poznati.

– Sistem vrednosti u društvu je poremećen i to se preslikava na životnu filozofiju mladih osoba kojom dominirajuhedonizam i želja da bez mnogo truda dođu do uspeha i simbola tog uspeha. Đacima već od petog-šestog razreda postaje važnije šta će obući nego da li će naučiti lekciju i u tako ranom uzrastu oni počinju da tragaju za prečicama do školskog uspeha – ne čitaju obaveznu lektiru, već se odlučuju za „skraćena” izdanja književnih klasika čije verzije kruže internetom i počinju da koriste puškice na pismenim zadacima – objašnjava Malušić, smatrajući da roditelji podržavaju takav hedonistički odnos svoje dece prema realnosti, što je pogrešno, „jer smo mi siromašna zemlja koja ne sme sebi da dozvoli da mladi imaju tako nezainteresovan odnos prema obrazovanju”.

Spomena Milačić, školski psihologi izvršni direktor „Lunete”, ističe da su idoli mladih one osobe koje su medijski favorizovane – a to su zvezde turbo folka, starlete iz rijaliti kvizova ili vrhunski sportisti.

– Njihovi idoli su ljubimci medija, ali se obožavanje Novaka Đokovića svodi na ponašanje „sedim u kafiću, gledam meč, pijem pivo i navijam”, a ne na identifikaciju sa ovim teniserom. Oni ne razmišljaju o tome da se bave sportom i da sutra neki novi klinci gledaju njih kako podižu pehar na Rolan Garosu, već pasivno posmatraju svog idola kako briljira na teniskim igralištima širom planete. „Gutaju” žutu štampu i maštaju da žive životom estradnih zvezda, gledaju reklame koje favorizuju potrošački mentalitet i žele da žive u svetu u kome se stambeni kredit odobrava za pet minuta – precizira Spomena Milačić.

U Udruženju „Roditelj” podsećaju da nisu samo roditelji krivi za to što njihova deca rastu u narušenom sistemu vrednosti. 

– Ovdašnji sistem nameće preveliku žrtvu roditeljima koji nemaju kada da sa decom provode onoliko vremena koliko su imali pre dve-tri decenije. Tada su radili do tri popodne, a sada kući ne stižu pre 18 časova. U evropskim zemljama društvo je porodici omogućilo da se prilagodi novom načinu i kvalitetu života. Tamošnji roditelji mogu da računaju na mnoge benefite, a onaj najvažniji je da im poslodavac nudi fleksibilno radno vreme, jer njemu nije važno gde je zaposleni već kako radi. Velike svetske firme štede svoje resurse i dozvoljavaju radnicima da usklađuju rad i roditeljstvo, pa majke i očevi imaju više vremena za mališane. Naša deca su prepuštena nekom drugom na čuvanje, jer roditelji moraju da rade do uveče, a u vrtićima vaspitači nemaju kada da im se posvete, jer u grupama boravi i do 40 dece – objašnjava Dragana Soćanin, predsednica Udruženja „Roditelj”.

Da današnji klinci imaju iste potrebe kao i oni koji su odrastali pre nekoliko decenija potvrđuje i Milena Bićanin, dugogodišnja profesorka istorije i direktorka OŠ „Drinka Pavlović” iz Beograda:

– Pitanje je načina na koji se oni zadovoljavaju, što isključivo zavisi od odraslih i njihovog sistema vrednosti. Pogledajte, recimo, kako se tinejdžeri oblače, odeveni su baš kao i odrasli, samo su im brojevi odeće manji. Isto je i sa ponašanjem, oni nas kopiraju.

Mladi imaju potrebu da se druže i da ih neko afirmiše, dodaje ona, ali ne nailaze na valjanu podršku u okruženju.

– Roditelji su suviše umorni i zabrinuti. Uočavaju njihove poljuljane vrednosne modele, pa lako postaju nemoćni. Deca ih zbog toga sve više pritiskaju uza zid dok se oni povlače, umesto da preuzmu odgovornost. Tinejdžeri postaju uniformisani, liče jedni na druge što je u neku ruku i opravdano, jer njihove godine ni ne traže preteranu individualnost – ističe Milena Bićanin, podsećajući da su vršnjački uticaj i ono što grupa traži od tinejdžera dominantne vrednosti za njih.

– Deca nisu kriva ni za šta, oni samo kopiraju odrasle koji bi trebalo najpre da polaze od sebe ako kod dece žele nešto da izmene – naglašava Bićaninova.

I vaspitači uveravaju da se prve životne vrednosti i osnove ponašanja postavljaju upravo u obdaništu, tačnije kada deca postanu deo kolektiva.  

– Dok je dete u vrtiću, vaspitač je taj koji mora da zna šta je njega najbolje. Naš zadatak je da uvek jasno govorimo mamama i tatama da dete ne može da zadovoljava njihove potrebe, da ne treba da bude obučeno u svilu i kadifu, već je dovoljno da mu u odeći u kojoj boravi bude udobno. Neki poslušaju, a poneki ne. Bez obzira na sve to, deca iz grupe uvek su izjednačena. Učimo ih da poštuju pravila grupe, kako da se izbore za sebe, prilagode kolektivnim normama... Na taj način i porodici pružamo podršku u daljem odgoju mališana – ističu vaspitači u beogradskoj Predškolskoj ustanovi „Čukarica”, dodajući da ako je roditelj sputan ili ne želi da podrži pravila koje dete usvaja u zabavištu, onda trud stručnjaka koji se njima bave ne može biti dovoljan za pravilno odrastanje.