Распевани кардинал

У вртовима источног дела северне Америке често се може видети немирна црвенкаста птичица – кардинал. Име је добила због јаркоцрвеног перја мужјака, чија боја подсећа на одору високих свештеника католичке цркве. Осим по боји перја, ове птице певачице кристално чистог гласа, због којег их називају и славујима из Вирџиније, препознају се и по дугом репу, снажном купастом кљуну и ћуби на врху главе.
Кардинали живе у пару, који заједно проводи целу сезону, а понекад остаје нераздвојан до краја живота. Када угледате јаркоцрвеног мужјака, добро осмотрите околину: у близини је сигурно и женка, коју ћете познати по тамнијем, браонкастом перју. Ове птичице, тешке једва педесетак грама, крију се на ивицама шума, а често се могу видети и у баштама, у густим живицама, шибљу и жбуњу.

Хране се зрневљем, воћем и инсектима, а не одбијају ни храну коју им остављају људи. Највише воле семенке сунцокрета и зрна кукуруза, а у љубавни ритуал пара ових птица, поред јутарњег и вечерњег натпевавања и шепурења мужјака, обавезно улази и узајамно храњење. Сезона парења траје од марта до септембра, а женка најчешће изведе два легла птића: једно у марту, а друго у јуну или јулу. Гнездо од гранчица свија сама, трудећи се да га што боље сакрије у густом жбуњу. Ова мирољубива птичица једино у време лежања на јајима постаје агресивна, бранећи своју територију од уљеза и грабљиваца. Кад осети опасност, прво ће се огласити позивом на узбуну, а затим покушати да уплаши незваног госта ширећи крила и јурећи према њему, али га неће напасти. Одрасле птице у опасности су од мачака, паса, сова и веверица, док су јаја и птићи честа посластица змија.

Пошто снесе до пет зеленкастих јаја, женка на њима непрекидно лежи десетак дана, док јој мужјак доноси храну. Уз тек испиљене птиће остаје два дана, а затим први пут напушта гнездо. О подмлатку се брину оба родитеља, који чисте гнездо и доносе младунцима храну. На јеловнику крилатих малишана налазе се само инсекти. Птићи почињу да излазе из гнезда већ после десетак дана, али од родитељске бриге зависе још два месеца. Тада одлазе или их мајка отера како би могла да на свет донесе још једну групу младунаца. Млади кардинали удружују се у "омладинска" јата са осталим рођацима испиљеним истог пролећа.

И младе и старије птице зиму проводе окупљајући се у јата, да би у пролеће сваки пар отишао на своју страну.