Прва српска учитељица ирског плеса

Пре седам година, са десет заљубљеника у степовање, у Београду је основала своју трупу и заплесала ирски плес. Биљана Пајић (24) данас носи звање првог српског учитеља игара из Ирске. Како је стасавалатада седамнаестогодишња девојчица, расла је и њена група „Erin’s Fiddle” (виолина богиње по којој је Ирска добила име) поставши највећи плесни састав ове врсте код нас, који броји 80 чланова.

На међународном такмичењу у Милану 12. и 13. маја њихових 19 играча у разним категоријама освојило је 20 првих места и приредило више од 100 наступа. Тиме су потврдили високу класу ансамбла, наговештену прошле године на интернационалном такмичењу у Бечу, на коме су наступиле играчке трупе из 20 држава. „Виолинисти” су са те смотре донели 25 медаља, у појединачној и екипној конкуренцији.

Биљана се у игру заљубила још као дете, када су је родитељи уписали на фолклор. Онда су је очарале популарне ирске плесне групе „Лорд оф д денс” и „Ривер денс”. После 12 година скинула је опанке, навукла степ-ципеле и стигла до Даблина, где је пред комисијом Светске асоцијације учитеља ирског плеса заслужила међународну лиценцу да ову вештину даље „расади”. Њен најмлађи полазник је шестогодишња Сара Поповић, а најстарији играч има 36 година.

– У почетку ни родитељи нису знали колико сам се озбиљно заљубила у те кораке. Мами и тати је одговарало што сам активна, скакућем и рекреирам се, али нису схватали да улазим у нешто што ће постати значајан део мог живота. Када смо први пут напунили салу у „Студењаку” и када су видели да су моје игре озбиљне, зинули су од чуда. Од тада, они су моја највећа подршка – присећа се Биљана.

Паралелно с плесом, завршила је Филолошки факултет, а да не пропушта једночасовне вежбе које организују три пута недељно.

– Поред увежбавања корака, радимо чучњеве и трбушњаке. Веома је напорно, зато многи одустају после годину, две. У Ирској неки ове игре сматрају спортом, појединци се чак увреде када их назовете плесачима. Колико се народним играма тамо посвећује пажња говори податак да клинце форсирају да већ са три године овладају првим плесним корацима, а врхунски играчи се током целе каријере држе посебног режима исхране, како би били у топ форми, што гарантује и завидну зараду.

– У нашој земљи од ирског плеса не може да се живи, једва нам полази за руком да организујемо наступе – напомиње Биљана, али наглашава да није све у материјалној сатисфакцији. Много значи и када њихов квалитет препозна и похвали. Тако је било почетком маја, када их је посетила Бернадет Флин, солисткиња трупе „Лорд оф д денс”, најпознатијег ирског плесног састава на свету.

– Одржала је семинар, оба дана је по шест сати играла са нама. Рекла нам је да није ни претпостављала да се у Србији игра тако квалитетан ирски плес – задовољно закључује Биљана. 

----------------------------------------------

Степовање по трулим даскама

Највише проблема на око 50 наступа у Србији досад су им задале бине. На некима су били развучени каблови о које су могли да се саплету, друге су биле натопљене водом, или прекривене гумом која је „гушила” звук њихових корака, веома битан део кореографије.

– Успемо и да сакупимо спонзоре, организујемо наступ, али да организаторима објаснимо да нам за игру требају специфичне подлоге, то у нашој земљи мало теже иде. Шта је ту је, успевали смо да плешемо и на трулим даскама и на сценама клизавим као лед. Највећа мука била је када смо учествовали на такмичењу „Ја имам таленат”. Кореографија је захтевала да у једном тренутку скочи и тврдом штиклом о даске лупи нас 30. Били смо убеђени да ћемо провалити бину. Покушали смо да то објаснимо организаторима, тражили смо да је ојачају, али није успело, па смо на крају избацили тај битан покрет – сећа се Биљана Пајић.

----------------------------------------------

Костими „мејд ин” бакина сингерица

Прве кораке ирског плеса Биљана и њени другари учили су 2006. године са ди-ви-дијева. Затим су посредством Интернета ступили у контакт са плесачем из Словеније, који је дошао да види зачетке ирског плеса у Србији. Када је почео да јој показује нове кораке Биљана је заплесала и направила сопствени рекорд – пуних седам часова није престала да степује.

Када је дошло време за прве наступе, искрсао је проблем са костимима. Сетили су се да Биљина бака чува стару сингерицу, па су завапили за помоћ. Играчи су постали креатори, а бака данима није престала да шије док им није направила два сета, односно равно стотину костима.