Телевизија омиљена доколица

Слободно време грађани Србије најчешће проводе уз телевизију која је омиљена и најучесталија разонода наше нације. Воле да се друже са пријатељима, познаницима, али много времена проводе у спавању.
Мање пажње се посвећује културним и образовним активностима и мада две трећине становништва старијег од 15 година наводи да чита књиге отворено је питање учесталости читања, квалитета и садржаја књига.

У биоскоп, бар понекад, иде трећина популације, док се у позориште и на концерте одлази нешто ређе, резултати су омнибус истраживања Центра за истраживање и маркетинг, спроведеног на узорку од 1.000 испитаника старијих од 15 година, методом интервјуа "лицем у лице".

На основу ових резултата може се закључити да је већина људи у Србији склонија пасивнијој забави и лаганој релаксацији него активизму који нам је неопходан у транзицијском процесу.

– Куповина постаје изазов за велики број наших грађана и њој као врсти активности у доколици припада четврто место по учесталости опредељења. Ту се вероватно спаја лепо с корисним, јер се уз обавезу набавке истовремено може уживати у лепом амбијенту, видети нове ствари, евентуално попити пиће и дружити се (имајући у виду и пратеће садржаје које нуде нови продајни објекти типа хипермаркета) – коментарише Снежана Делић, истраживач овог центра.

– На краћа и викенд путовања одлази четрдесет одсто особа, што је релативно мало, с обзиром на то да ни током лета велики број грађана није путовао ван места боравка. Наиме, у једном од претходних наших истраживања дошли смо до податка да 61 одсто људи није никуд путовало за летњи годишњи одмор. То је вероватно повезано и с финансијском ситуацијом у домаћинству – каже она.

– "Уради сам" активности упражњава једна петина становника Србије, а исто је и са женским вештинама попут шивења, везења, предења, плетења. Може се говорити о одумирању ових вештина и заната, када знамо да је пре само генерацију-две скоро свака жена знала ручни рад. Чињеница је да постајући модерно друштво губимо неке лепе, традиционалне активности. Живот савременог човека је много ужурбани, интензивнији, окренут егзистенцијалној бризи за породицу и посао, али је могуће да ћемо се неким од поменутих активности вратити у неком каснијем сређенијем времену – запажа Делић.

Невен Цветићанин, сарадник Института друштвених наука, истиче да истраживање показује да грађани Србије, по начину на који проводе слободно време, припадају медитеранском или јужњачком културном обрасцу. Ове "јужњачке" навике су карактеристичне за медитеранске народе попут Грка, Шпанаца, Италијана или Француза.

– То се најбоље види по томе што су најраспрострањенији начини упражњавања слободног времена и даље традиционални, попут провођења времена с породицом, виђања с пријатељима и посебно одмарања и спавања. Тако се изгледа и на Србе може применити оно шпанско "свето тројство" оличено у низу речи сијеста-фијеста-мањана, што значи да Срби воле "сијесту" – послеподневни или целовечерњи одмор, "фијесту" – разне облике славља и слава с прилично неумереним конзумирањем свега и свачега, као и "мањану" – обичај да све своје проблеме одложе за сутра – коментарише Цветићанин.

– Можемо претпоставити да и телевизију, које је на првом месту слободних активности код грађана Србије, већина гледа из лежећег положаја с кауча или заваљена у фотељи, те се тако на занимљив начин спајају савремена култура и традиционални менталитет наших житеља који, сходно свом "јужњачком" усмерењу, више воле да се одмарају него замарају. Србија не припада кругу земаља протестантске етике која налаже рад, рад и само рад, већ је ближа "јужномедитеранском" кругу земаља у којима се ради таман толико да се задовоље основне потребе, док се остатак времена проводи у релаксирању. У последњих неколико година транзиција донекле мења ствари, јер су услед егзистенцијалне борбе људи принуђени на додатне активности, те је слободног времена све мање. Но, чак ће и транзиција тешко променити менталитет који опстаје стотинама година, а илузорно је тако нешто очекивати, па и реализатори саме транзиције, ако желе да она буде успешна, морају водити  рачуна о друштвеном материјалу с којим располажу – упозорава Цветићанин.

Закључак је да нам у променама треба активизам, али да треба пронаћи меру у којој неће бити угрожена друштвена равнотежа и остаће простора и за располагање слободним временом, односно за умерено упражњавање омиљених "спортова" попут лежања, гледања телевизије или "прегањања" с пријатељима, које издваја ово занимљиво истраживање, каже Цветићанин.