Акционари Агробанке тешко до пара

Иако стечајни поступак над старом Агробанком још није отворен, сасвим је јасно да ће акционари тешко моћи да се у потпуности намире. Једноставно, стечајна маса је мала, па су у најмању руку чудни умирујући тонови који стижу од надлежних по којима ће акционари моћи да дођу до својих пара. Једно је сигурно. Пропаст ове банке коштаће не само власнике акција ове банке, већ и пореске обвезнике. Сада је једино извесно да ће ионако пренапрегнути српски буџет бити оптерећен с додатних 85 милиона евра колико је држава емитовала својих дужничких папира. Све с намером да одржи банку и стабилност сопственог финансијског система. Једино је утешно то што те обавезе не доспевају ове, већ 2015. године.

У јавности је остало непознато да ли свих 85 милиона евра иду на докапитализацију банке или и на исплату депонената.

Стручњаци упозоравају да у стечајној маси нема пара за исплату штедиша. То се види и по томе што је држава брзопотезно улетела с докапитализацијом. По закону, депоненти морају да буду исплаћени зато што је држава гарант до вредности до 50.000 евра по партији.

Другим речима, власници преференцијалних акција и оних обичних без права гласа остаће кратких рукава. Стручњаци не споре да је улагање на берзи ризичан посао, међутим, кажу да су купци акција били доведени у заблуду не само позитивним извештајима саме банке, већ исто таквим саопштавањем ревизорске куће, као и Народне банке Србије у чијој је надлежности супервизија над радом банака.

После одузимања дозволе за рад старој Агробанци јавност не престаје да пита како су чак три нивоа контроле заказала у овом случају. Први је интерна контрола саме банке, која је морала да укаже на то да капитал није довољан за покриће кредитног ризика. Други ниво је ревизорска кућа у чијим је извештајима јасно наведено да су финансијски извештаји Агробанке урађени према међународним рачуноводственим стандардима и да реално одражавају финансијско стање и перформансе банке. Трећи је Народна банка из које је већ саопштено да је испоштовала све процедуре, али, авај, с негативним резултатом.

У јавности су се појавили написи по којима су амбасадори Словеније и Шведске затражили пријем код гувернера НБС Дејана Шошкића све зарад заштите интереса акционара с капиталом из ових земаља. Међутим, сада кад прљав веш банке излази на видело многи кажу и да су акционари који су седели у Управном одбору и имали увид у финансије и могућност да утичу на руководство банке једноставно према свом капиталу били немарни и да и они сносе део одговорности. Највећи губитници су мали акционари који нису имали представнике ни у управним ни у надзорним одборима.

Таква је несумњиво била и држава Србија као највећи акционар с уделом од 20 одсто капитала која ће поднети и позамашни терет спасавања ове банке. Уместо одговора на питање како су то водили рачуна о свом капиталу и парама пореских обвезника из Министарства финансија стижу само умирујући тонови и уверавања да пропаст ове банке и није нешто много битна. Овакав став мало је чудан, јер је Агробанка чак трећа у низу финансијских институција у којој држава има удела, која је исказала губитак и која новим задуживањима буџета мора да се докапитализује.

Иван Џаковић, главни финансијски аналитичар Синтеза Инвест групе, каже да ће пропаст Агробанке лоше утицати на инвеститоре на Београдској берзи, јер ће постати сумњичави према извештајима других државних предузећа која су на берзи или тек треба да изађу на њу. То се, нарочито, односи на „Телеком” као најуспешнију српску фирму чије акције ових дана излазе на берзу.

----------------------------------------------

НБС: криво руководство, али и акционари

Акционари могу да затраже преиспитивање одговорности чланова некадашњег извршног и управног одбора Агробанке и да захтевају одштету од њих, будући да су они имали кључну улогу у управљању банком и надзору над свим аспектима њеног пословања – саопштила је НБС.

Посебно се могу преиспитивати бонуси и накнаде ових чланова у периоду у којем су генерисани губици који нису јавно и кроз објективне извештаје саопштавани акционарима, јавности и регулаторним телима, наводе у НБС.

У НБС кажу да акционари морају бити свесни да су преузели ризике овлашћујући органе банке да заступају њихове интересе у управљању пословањем банке. Проблеми у пословању и функционисању банке првенствено су одраз слабости или немоћи постојећих акционара да успоставе адекватан систем интерних контрола, истинитог и објективног финансијског извештавања, као и ефикасност свеобухватног система корпоративног управљања (подела надлежности, линије извештавања, нивои одговорности појединаца).

Акционарским капиталом се гарантује за губитке акционарског друштва, због чега се не могу изједначавати заштита интереса акционара са заштитом интереса штедиша, депонената и других поверилаца банке.

НБС је увођењем принудне управе практично разрешила чланове некадашњег извршног и управног одбора Агробанке. Чињеница да је банци одузета дозвола за рад подразумева да ова лица имају трајну забрану будућег учешћа у извршном или управном одбору било које банке у Србији. Такође, неопходно је нагласити да је НБС благовремено обавестила надлежне државне органе о налазима непосредне контроле пословања банке, наводе у НБС.