Знати, хтети и чинити
Шесто, субвенције пољопривреди одобравати по хектару али и по приносу и по грлу стоке, уз предност сточарству. Осим тога, предузети мере за организованије пласирање производње индивидуалних произвођача (у примени стандарда, повезивању са великим трговинским ланцима, извозницима, ширењем кванташких пијаца, повратком задругарства).
Седмо, јачати правну сигурност примењивањем донетих закона и елиминисати доношење дискреционих одлука владе и других тела.
Осмо, завршити са приватизацијом у свим аспектима.
Девето, наставити сарадњу са Европском унијом (улазак у ЕУ је иначе на више него дугачком штапу) како би се могли у што већој мери користити претприступни фондови.
Десето, схватити да смо мала земља без „богатих пријатеља”, да се мора штедети, рационално понашати и максимално и паметно користити оно једино што обилније имамо – пољопривредно земљиште.
Ваља започети крупне реформске потезе који траже време, посебно у следеће две области:
1) Систем и политика јавних прихода – Србија нема правичан и економичан систем опорезивања дохотка. Предност треба дати принципу правичности (не занемарујући ни принцип економичности) увођењем синтетичког пореза на доходак. О модалитетима се може разговарати. Порез на добит правних лица је добар, ваља преиспитати широку листу олакшица, повећати пореску стопу и коначно наћи (уградити у закон) решења за такозвану конструктивну дивиденду. Вратити у основи ранија решења у опорезивању имовине у делу пронаталитетних олакшица. Систем ПДВ и акциза је добар, једино ваља размислити о повећању акциза на алкохолна пића (укључујући и пиво) и дуванске прерађевине. Локалне јавне приходе треба темељно преиспитати, као и систем многобројних накнада јер се у њима крију многи трошкови који одбијају потенцијалне инвеститоре. Систем доприноса је такође добар, но проблем је у наплати, што иде на душу Пореској управи али и држави (неплаћање доприноса предузећа „миљеника” државе). Пореску управу треба кадровски, технички и организационо, уз стимулисање запослених, консолидовати за ефикасније и благовременије обављање послова (кориговати и применити решења о стимулацији запослених из 1992. године).
2) Пензијски систем – продужење радног века, заоштравање услова за одлазак у пензију, сужавање права на превремено пензионисање и на бенефицирани радни стаж су неминовност. Решавање билансних проблема ПИО треба тражити како у повећању наплате доприноса тако и у реализацији реституције у односу на ПИО.
Није довољно само знати, треба и хтети. Није довољно само хтети треба и учинити,давно је у ондашње кризно време у Европи рекао Јохан Волфганг Гете (1749–1832).
*Редовни професор универзитета у Београду (у пензији)
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


