Znati, hteti i činiti

Šesto, subvencije poljoprivredi odobravati po hektaru ali i po prinosu i po grlu stoke, uz prednost stočarstvu. Osim toga, preduzeti mere za organizovanije plasiranje proizvodnje individualnih proizvođača (u primeni standarda, povezivanju sa velikim trgovinskim lancima, izvoznicima, širenjem kvantaških pijaca, povratkom zadrugarstva).

Sedmo, jačati pravnu sigurnost primenjivanjem donetih zakona i eliminisati donošenje diskrecionih odluka vlade i drugih tela.

Osmo, završiti sa privatizacijom u svim aspektima.

Deveto, nastaviti saradnju sa Evropskom unijom (ulazak u EU je inače na više nego dugačkom štapu) kako bi se mogli u što većoj meri koristiti pretpristupni fondovi.

Deseto, shvatiti da smo mala zemlja bez „bogatih prijatelja”, da se mora štedeti, racionalno ponašati i maksimalno i pametno koristiti ono jedino što obilnije imamo – poljoprivredno zemljište.

Valja započeti krupne reformske poteze koji traže vreme, posebno u sledeće dve oblasti:

1) Sistem i politika javnih prihoda – Srbija nema pravičan i ekonomičan sistem oporezivanja dohotka. Prednost treba dati principu pravičnosti (ne zanemarujući ni princip ekonomičnosti) uvođenjem sintetičkog poreza na dohodak. O modalitetima se može razgovarati. Porez na dobit pravnih lica je dobar, valja preispitati široku listu olakšica, povećati poresku stopu i konačno naći (ugraditi u zakon) rešenja za takozvanu konstruktivnu dividendu. Vratiti u osnovi ranija rešenja u oporezivanju imovine u delu pronatalitetnih olakšica. Sistem PDV i akciza je dobar, jedino valja razmisliti o povećanju akciza na alkoholna pića (uključujući i pivo) i duvanske prerađevine. Lokalne javne prihode treba temeljno preispitati, kao i sistem mnogobrojnih naknada jer se u njima kriju mnogi troškovi koji odbijaju potencijalne investitore. Sistem doprinosa je takođe dobar, no problem je u naplati, što ide na dušu Poreskoj upravi ali i državi (neplaćanje doprinosa preduzeća „miljenika” države). Poresku upravu treba kadrovski, tehnički i organizaciono, uz stimulisanje zaposlenih, konsolidovati za efikasnije i blagovremenije obavljanje poslova (korigovati i primeniti rešenja o stimulaciji zaposlenih iz 1992. godine).

2) Penzijski sistem – produženje radnog veka, zaoštravanje uslova za odlazak u penziju, sužavanje prava na prevremeno penzionisanje i na beneficirani radni staž su neminovnost. Rešavanje bilansnih problema PIO treba tražiti kako u povećanju naplate doprinosa tako i u realizaciji restitucije u odnosu na PIO.

Nije dovoljno samo znati, treba i hteti. Nije dovoljno samo hteti treba i učiniti,davno je u ondašnje krizno vreme u Evropi rekao Johan Volfgang Gete (1749–1832).

*Redovni profesor univerziteta u Beogradu (u penziji)