Преосетљивост

„Политика” је јуче објавила саопштење Народне банке Србије (НБС), уз текст о слому Агробанке под насловом – „Народна банка Србије: криво руководство, али и акционари”. Већ ујутру јавила се прес-служба НБС-а са замерком што је „Политика” ставила у наслов „криво”, а не „одговорно” руководство, уз, наравно, пропратне замерке да неког окривљујемо и да се ето „Политика” понела непрофесионално извлачећи у наслов нешто што у тексту не стоји.

Убеђивати некога ко не познаје правила новинарског заната, па и у погледу слободе избора наслова, више је него неупутно. Зато је боље да свако ради и одговара за свој посао. Па и новинe. У конкретном случају можемо се, а не морамо сложити, да ли је појам кривице непримеренији од еуфемистичке одговорности, али суштина је у нечему другом – утиску. У НБС су, од избијања случаја Агробанка, постали преосетљиви на свако спомињање њене улоге у свему томе.

Пре неколико дана, НБС је покушала чак и нашег анонимног саговорника да демантује када је постављено питање – шта је НБС урадила у погледу супервизије банака. Одговорено нам је да је НБС учинила све што је било до ње, али се, ето, банка, ипак, урушила. И сви су други криви, пардон, одговорни, а не НБС, као банка над банкама, којој је управо посао да контролише банке да не би запале у овакве и сличне проблеме.

А не. У то се не дира. НБС је нeзависна институција и она ради по својим процедурама о којима грађани не морају баш све да знају, а још мање да питају. Е сада што ће то платити кроз порезе, јер неко ипак није одрадио свој део посла како ваља, шта се може. Виша сила.

Нико, па ни „Политика”, нема ниједан разлог више, али ни мање, од потребе обичног, малог човека, тог пореског обвезника, да дозна шта се заправо догодило у Агробанци и ко је за то одговоран. Ко то треба да каже? Па НБС. Она је прва у ланцу контроле и надзора. Да ли је, можда, одговорна, јер се не усуђујемо да питамо и за кривицу? Па биће да јесте у оној мери у којој су људи и институције одговорни по такозваној линији командовања.

Независност у послу не значи и да нема објективне одговорности за оно што у случају Агробанке није учињено – да се предупреди слом банке и њених акционара. У озбиљним земљама за овакве ствари се подносе оставке из моралних разлога. Код нас се замера новинама што су појам „одговорни” заменили речју „криви”. Биће да смо одговорно криви, али на срећу, не и за Агробанку.

С. К.