Богатство у кравама, али не и у парама

Јагодина – Гордана и Радомир Николић из Главинаца надомак Јагодине имају фарму крава музара. Са 20 крава, две јунице и два телета они су најбогатији у крају, јер ретко која кућа у њиховом, али и у околним селима још увек има говеда. Млекари у Буковчу Николићи годишње продају 45.000 литара млека. Овим послом активно су почели да се баве 1997. године и, иако је зарада мала, немају намеру да се преоријентишу на нешто друго.

– Немамо обртни капитал да бисмо, на пример, засадили воћњак, а не можемо ни да будемо без прихода у наредне три године, колико би било потребно да он почне да рађа. Зарадимо тек толико да одржавамо циклус производње и потрошње. Када смо почињали, приход је био много већи иако смо имали само четири краве. Тада смо за литар млека могли да купимо два литра горива, а сада нам треба пет литара млека за литар горива – пореди Радомир.

Према његовим речима, највећи проблем је што не постоји паритет. Када евро скочи, или поскупи гориво, требало би да се повећа и цена млека. А она је мања за три динара него пре три године. Њему није јасно ни како пољопривредници у Војводини који предају преко 1.000 литара млека месечно добијају 36 динара, а он 30 динара по литру. Држава му дугује и око 120.000 динара за премију, која није плаћана од Нове године.

– А ја морам да обезбедим храну за стоку. На пет хектара своје и 20 хектара земље под закуп узгајам кукуруз и луцерку. Да бих спремио луцерку са хектара треба ми 15.000 динара. А тих 500 бала, колико добијем са хектара, краве поједу за нешто више од месец дана. Годишње ми треба 8.000 бала луцерке и најмање 40 приколица кукурузне силаже. Припремање силаже је напоран посао, јер све мора да се уради на време, у противном она се убуђа – наводи Радомир за „Политику“.

Да би се потпуно посветио овом послу, он је 2003. године по социјалном програму напустио Фабрику „Каблова“, у којој његова супруга и даље ради. Она каже да једва постиже да обави све послове, па понекад узме и плаћено одсуство да би помогла мужу.– Зато су људи престали да чувају краве. Када сам се удала, од моста до наше куће свака кућа је имала по најмање једну краву. Сада их ни у једној нема – каже Гордана.

Драгослав Симић, председник месне заједнице, потврђује њену причу. – Некада је село имало 220 домова, а сада мање од 180. Старији су умрли, а млади траже посао у граду. На изборима је било 484 гласача, а само четири године право гласа имало је 534 људи. По једна до две краве има можда у петнаестак кућа и један пољопривредник има десетак – прецизира Драгослав.