Круна вратила углед међу Британцима

Специјално за „Политику”

Лондон – Када је британски краљ Едвард Осми одлучио да абдицира 1936. године не би ли оженио разведену Американку Волис Симпсон, постало је јасно да ће једног дана мала Бети, ћерка новог краља Џорџа Шестог, постати краљица Велике Британије и Комонвелта. Као будући владар, млада Елизабета преузела је многе краљевске дужности, укључујући путовања по свету, као изасланик свог оца. Током њене посете Кенији стигла је вест да је Краљ Џорџ Шести преминуо у сну и да је двадесетпетогодишња принцеза – нова краљица. Од те 1952. па до данас, она је сведок друштвених и политичких промена како у свету, тако и у сопственом „дворишту”.

Током 60 година владавине, Елизабета Друга је била шеф државе у укупно 32 чланице Комонвелта, које су у промењивим временима присвајале и напуштале монархију, до данашњих 16 држава чији премијери рапортирају краљици. Поштујући вољу народа, односно парламента и владе, краљица је саветовала 12 британских премијера (од којих је први био Винстон Черчил), 14 новозеландских, 12 аустралијских и 11 канадских. Премијер Британије током седамдесетих, Харолд Вилсон, често је говорио да је недељни састанак са краљицом једини за који може бити сигуран да неће „процурети”, јер је она „једина особа која не претендује на његово радно место”.

На често постављано питање „шта ће Британцима монархија”, премијер Дејвид Камерон каже да кључ лежи у политичкој стабилности и континуитету. Он сматра да нико не би имао моћ да уједини друштво око најважнијих државних питања, као што то чини краљица.

„Када разговарам са њом, најчешће изнесем неколико главних спољнополитичких и безбедносних питања, као и неке унутрашње ствари. Њено искуство у међународним односима је непроцењиво. Она је гледала кризе и тешкоће како долазе и одлазе, владе како долазе и одлазе”, рекао је Камерон за Би-Би-Си.

У сусрет овогодишњем дијамантском јубилеју владавине Елизабете Друге, чија се централна прослава одвијала ових дана у Лондону, британска монархија је начинила неколико важних корака ка сопственој модернизацији.

Подршка краљевској породици је у протеклих неколико година знатно порасла. Од катастрофалног пада популарности монархије 1997. године, након погибије принцезе Дајане, када је подршка краљици пала на испод 25 одсто, поверење је враћено на рекордних 80 одсто, по најновијим истраживањима.

На прошлогодишњем самиту Комонвелта у Перту, у Аустралији, одбачен је 300 година стар закон по којем млађе мушко дете монарха има предност над старијим женским дететом при наслеђивању трона (краљица Елизабета није имала браће, па је због тога наследила оца). Лидери Комонвелта усагласили су се и да британски монарх може бити венчан особом римокатоличке вероисповести, што је до тада било стриктно забрањено. Краљица је, као лидер Комонвелта, на самиту поручила да „жене имају моћ да промене свет”, док се „модернизација монархије” видела и на венчању принца Вилијама девојком из народа, Кејт Мидлтон.

Елизабета Друга начинила је и два историјска државничка корака – први ка Ватикану, а други корак ка Републици Ирској.

У септембру 2010, папа Бенедикт Шеснаести био је први поглавар Римокатоличке цркве који је посетио Уједињено Краљевство. Тада се први пут указала и „рука пријатељства”, након скоро пет векова од када се краљ Хенри Осми одрекао католичанства и прогласио сопствену цркву.

У мају 2011, краљица Елизабета Друга била је први британски монарх од 1911. који је крочио на територију Републике Ирске. Политички и оружани сукоби због територије, између ирских републиканаца и Велике Британије, трајали су од касних шездесетих до касних деведесетих. Краљица је у посети Даблину, закопала ратне секире појавивши се у смарагдно зеленом комплету и обративши се на ирском језику током свечане вечере у њену част.

Острвски аналитичари предвиђају дуг живот монархији у Великој Британији, а они који познају краљицу кажу да се и она добро држи и да је одличног здравља. Принц Чарлс, остаје престолонаследник који је најдуже чекао да постане краљ у историји Британије, а питање његове абдикације у корист сина Вилијама који је популарнији међу Британцима још није на дневном реду.