Агробанка је усамљен случај

Необјективно финансијско извештавањеније општа карактеристика пословања наших банака и сматрамо да изоловани случајеви, као што је пример Агробанке, неће имати негативних последица на потенцијалне инвеститоре. Свака банка је ентитет за себе, а сваки инвеститор пре него што донесе одлуку о евентуалној куповини неке банке, извршиће, као и увек, увид у финансијске извештаје и оцену њеног финансијског положаја, каже Мира Ерић Јовић, вицегувернерка Народне банке Србије, у чијој је надлежности контрола пословања банака, одговарајући на наше питање какве ће последице случај Агробанка имати на потенцијалне купце домаћих државних банака, односно да ли ће уопште веровати билансима осталих наших банака.

– Очекујемо, међутим, да надлежни органи банака буду опрезнији у обављању својих законских надлежности. Нарочито акционари банке, када на скупштини, између осталог, усвајају годишњи рачун банке, именују и разрешавају председника и чланове управног одбора. Такође и чланови управног одбора, посебно приликом избора председника и чланова извршног одбора банке, као и у надзирању њиховог рада. Управни одбор је, по закону, одговоран за пословање банке у складу са прописима, али и за тачност свих извештаја о пословању, финансијском стању и резултатима пословања упућених акционарима банке, јавности и Народној банци Србије. И чланови извршног одбора морају бити опрезнији, јер су, између осталог, дужни да обезбеђују законитост рада банке.

Зашто у случају Агробанке НБС није имала више непосредних контрола у периоду 2008–2010, када и сами наводите да су у тој банци још 2007. морале да буду уведене привремене мере, што је указивало на потенцијалне проблеме?

У Агробанци су уведене привремене мере 2007, а по окончању поступка непосредне контроле донето је и решење са корективним мерама и роковима за поступање. Поступак је обустављен након поступања по изреченим мерама, укључујући и докапитализацију. НБС је у периоду2008–2010. спровела више контрола, о чијим је резултатима обавештавала руководство банке. Иначе, са резултатима свих контрола морају бити упознати и чланови управног одбора, односно, преко њих, власници банке, који би требало да су и највише заинтересовани за њено пословање и опстанак.

Пре Агробанке, прилично незапажено у јавности, прошла је принудна управа и подржављење новосадске Металс банке (2008/2009). Да ли је могуће да из овог случаја НБС није извукла никакве поуке, односно да се тако брзо десио случај Агробанке?

Сличност два поменута примера јесте у томе што је у оба уведена принудна управа и што је у оба случаја обезбеђена пуна заштита депозита. То је најважније и за грађане и за привреду. Исход је, међутим, као што је познато различит: у Металс банци принудна управа је успешно окончана, што није случај са Агробанком.

Да ли последња дешавања са Агробанком, Развојном банком Војводине, Привредном банком говоре да држави уопште није место у власништву банака?

Са изузетком Развојне банке Војводине, пре најновије финансијске подршке, држава јесте била највећи појединачни, али не и већински акционар, што значи да није једина управљала овим банкама, нити је њен управљачки утицај био доминантан, па из поменутих „дешавања” не следи такав закључак.

Да ли банке у којима држава има власништво имају адекватне процедуре за управљање ризицима и да ли их примењују у пракси?

Адекватност процедура не зависи од тога ко је власник банке, већ су све банке обавезне да имају процедуре усклађене са важећим законским и подзаконским актима и да их у потпуности примењују.

Да ли су у тим банкама реално процењене вредности инструмената обезбеђења?

То питање се може поставити генерално, а не само за поменуте банке, с обзиром давредност инструмената обезбеђења утврђује овлашћени процењивач (судски вештак или порески орган), а НБС цени друге елементе који су неопходни да би се то средство обезбеђења прихватило као одговарајуће. На пример, да је хипотека пуноважна, да се намирење из хипотеке обезбеђује у разумном року, да банка редовно прати вредност непокретности.

Да ли чланови управних и извршних одбора у банкама са државним власништвом имају адекватно банкарско искуство?

Сагласно важећим прописима, чланови извршног и управног одбора сваке банке морају имати адекватно искуство. Најмање три члана управног одбора морају бити финансијери, односно морају имати најмање три године искуства на пословима руковођења у лицу у финансијском сектору, или шест година искуства у области финансија и банкарства и да су истакнути стручњаци или научни радници у тим областима. Остала два или више чланова управног одбора (уколико он броји више од пет чланова) морају имати најмање шест година искуства на руководећем положају у привредном друштву. Чланове управног одбора банке бира скупштина коју чине акционари банке, a чланове извршног – управни одбор.