Осећам се зрелије и сигурније

За време једне олимпијаде (период од четири године који се завршава олимпијским играма), много тога се променило у каријери и животу Ане Ивановић, која ј као шампионка Ролан Гароса и водећа на светској ВТА листи, отпутовала у Пекинг 2008, а сада, иако није међу фаворитима за Лондон 2012, делује једнако самоуверено као и тада. Јуче, у Галерији „Озон”, имали смо прилику да с њом разговарамо о томе, али пре свега, питали смо је о њеној улози амбасадора Уницефа, у којој наглашава значај олимпијског духа у борби против насиља у школи.

– Спорт са вредностима које промовише изузетно је значајан за децу и младе у стицању самопоуздања, учењу да раде у тиму, заједнички решавају проблеме и уважавају једни друге, али и да усвајајући те вредности доприносе смањивању насиља у школама и стварању бољег окружења за децу. Зато позивам све људе добре воље, поред наших донатора, да нам се придруже и уђу у Клуб пријатеља Уницефа – казала је Ана Ивановић.

Са Олимпијским играма у Пекингу, када се од тек крунисане тениске краљице очекивало највише, све је неочекивано кренуло низбрдо. Због повреде се није ни упустила у борбу за медаљу, а и на наредним турнирима није више личила на себе. Шта се променило код ње између Пекинга и Лондона, питамо тренутно 14. тенисерку на ВТА листи, која ће се на највећој смотри спорта (27. јул – 12. август) такмичити у синглу и у миксу са Зимоњићем?

– Велико ми је задовољство што имам прилику да опет будем на Олимпијским играма, јер сматрам да је то једно од највећих достигнућа у каријери сваког спортисте – каже Ивановићева, која је пре неколико дана испала у трећем колу Ролан Гароса.

– Много тога се издешавало од Пекинга и у животу и каријери, имала сам пуно осцилација, пуно разочарања, што ми је тешко пало, али ми је и доста помогло да још више спознам себе и будем искуснија. Последњих месеци дошло је до великих промена у мом приступу и раду у игри и животу уопште, осећам се зрелије и сигурније и то се види по мојим играма. Доста људи пореди да ли је ово моја игра из 2008. када сам освојила Ролан Гарос, али ја упорно кажем, иако такве оцене доживљавам као комплимент, да не желим да будем Ана из 2008, већ нова, још боља Ана.

Пре четири године, као и већина од десет и по хиљада олимпијаца, била је смештена – у олимпијском селу, највећој спортској „кошници” на свету. Били смо сведоци да је ред за сликање с њом био један од најдужих, а неке словеначке колеге су истицале да им је то најлепши сувенир из Кине. Међутим, овог лета у Лондону, тенисери и тенисерке неће бити у „селу”, зато што је оно далеко од Вимблдона, већ ће бити смештени у комплексу надомак борилишта.

– Криво ми је што нећу опет бити у олимпијском селу – каже Ивановићева, једина наша тенисерка са грендслем пехаром.

– То је чар олимпијских игара, треба то доживети. Било ми је веома лепо у Пекингу, кад сам први пут била део српског олимпијског тима, кад сам се дружила са осталим нашим спортистима, али и са спортистима из света, да стичем нове пријатеље и искуства. Поручујем свима који иду у Лондон да треба да уживају у том моменту.

Од Пекинга је много тога мењала да би се вратила у врх, а стиче се утисак да је с најновијим тренером Најџелом Сирсом почела да личи на себе. Игра топло-хладно, шта недостаје да буде константно добра?

– Последњих месеци у сваком мечу имам осећај да ме свега неколико поена дели од победе и од тог неког корака, да се преломи, јер опет играм равноправно с играчицама из врха, са Шараповом, Азаренко. Ту сам, близу сам, имам шансе, створим прилике које се на крају не искористе, мислим да је то ствар: само мало више вере у себе и самопоуздања које окрене неколико таквих мечева који су густи, против играчица из врха. То би ми помогло на самопоуздању, да се опустим и играм с више вере у себе.

----------------------------------------------

Лето са два Вимблдона

Кроз две недеље почиње Вимблдон, уз Ролан Гарос највећи изазов за сваког тенисера, а на том месту ће се одиграти и олимпијски турнир. Ана Ивановић ће пре тога одиграти још један турнир на трави.

– Волела бих да то буде титула, али не желим да то поставим као императив, јер постоји доста играчица које играју изванредно на трави. Шарапова је увек ту међу најбољима, па сестре Вилијамс. Биће тешко, али сезона на тој подлози је због Олимпијаде у Лондону дужа него иначе.