Млади конзумент

У ,,Политици” се доста полемисало о недостатку интересовања младих за културу и политику, а прошле недеље је овај лист на две стране писао о добро знаној појави да су идоли младих већином нешколованe познате личности. Кажем о добро знаној појави зато што мојој генерацији последњих десет година стално попују да смо оличење краха свих вредности. Хтео бих да допринесем разумевању ове теме представљањем концепта младе особе као конзумента.

Посматрајмо идеју конзумента као шири појам и парадигму: млади конзумент доживљава живот као стремљење ка пасивном узимању (конзумирању) ствари. Дакле, не мислим само на куповину, већ на шири однос према свету који се поима као велики трговински центар у којем ствари чекају нас да их „поједемо” (од хране и патика, преко нафте до функција, па и љубави). То је идеја да човека дефинише оно што конзумира (или што би бар желео да конзумира), а не оно што ствара. Чак се и остварена каријера у том случају посматра кроз способност за конзумирање то јест платежну моћ. Не износим осуду, напротив, само у врло грубим цртама скицирам реалност која диктира вредности оног „пропалог” дела омладине којим се често баве медији – вредности које су и на мене снажно утицале.

Адолесценција је као резултат економског бума после Другог светског рата постала засебан период у животу, а тинејџерима су припала одређена права која су углавном у вези са личним задовољствима. Међутим, та задовољства и начин њиховог испуњења је у великој мери дефинисало тржиште. Банални пример је да сви високобуџетни холивудски акциони филмови као циљну групу имају тинејџере и младе у двадесетим. Слично је са музиком, медијима и одевањем који успутно образују однос према задовољењу у оквиру културе и сексуалности. Такав садржај је одмах доступан, док се за културу морамо помучити, поготову ако она није у жижи, што може да буде само сталним улагањем.

Дакле, вредности су, како код нас тако и на Западу, формиране у том споју самоостварења са конзумирањем. Чак мислим да су деведесете у Србији само једна локална, екстремна модификација тог модела. Заправо тај спој је исказ ероса, животног нагона, али он је трансформисан уузимање онога што је понуђено са производне траке и постаје своја супротност то јест стагнација и пропадање. Методи за остварење сна о конзумирању су они који се нуде на тржишту и брзо доносе резултате – певање, спорт (као највидљивији), а затим и факултет. Тај сан је нарочито изражен ако, попут пуно младих у Србији, живите у социјално неодговорној држави. Тада лажни сјај много јаче сија, нарочито када не постоји контрапример из непосредног окружења.

Један још баналнији пример јесте да на „Фејсбуку” дефинишете себе кроз оно што конзумирате: селекцију филмова, музике, серија и брендова које волите, као и кроз своје фотографије које други конзумирају. Већ у том примеру наилазимо на парадокс јер те фотографије служе да истакну индивидуалност младе особе, њену посебност, али то се чини кроз опције које су задате и намењене безобличној маси корисника. О тој жељи за потврдом је говорио дечак, глумац у новом Бертолучијевом филму на конференцији на протеклом канском фестивалу и побрао аплаузе за свој зрели увид. Једина системска делимично успешна противтежа је школство као вантржишна институција која ствара људе који вреднују истину и стваралаштво. Вероватно вам то звучи смешно jер све што није у канону тржишта звучи наивно. Млади то савршено добро знају.

А шта се дешава када су то тржиште и политички систем у кризи? Онда је потребно створити нове моделе, не ићи задатим трасама, а то је мучни волонтерски посао који не може да засија у си-ви-ју за разлику од волонтирања у азилу за псе. Али таквих ипак има, што показује да су многимлади спремни да стварају услове за неке нове вредности. При том, конзументи без пара и посла постају само фрустрирани људи, они више немају шта да изгубе када се загледају у своју будућност. У тој борби и стварању могу наћи шансу за самоостварење. Морамо имати веру у исконски стваралачки полет младих у овом кризном тренутку. Једино је питање шта ћемоса тим полетом да урадимо.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк