Не размишљају о "Болоњи"

Док се у Србији "ломе копља" око болоњског процеса и путева реформе високог образовања, у Великој Британији је тема дана како премостити јаз између потребе државе да има што више високообразованог младог кадра и скупог школовања које је већ утицало на смањење броја бруцоша. "Болоња" је за професоре у Енглеској новотарија о којој се не размишља превише, јер је у првом плану образовна традиција стара неколико стотина година.

Ово су само неки од занимљивих детаља које за наш лист износи др Стив Смитсон, шеф катедре за информационе системе на Лондонској економској школи. Професор једног од најпрестижнијих универзитета у Великој Британији био је недавно гост Универзитета Њујорк у Београду и одржао неколико предавања будућим последипломцима у области информационих технологија.

Оно што је у Србији недовољно познат податак, на који указује професор Смитсон, јесте да су у Великој Британији универзитети углавном државни, али с високим степеном аутономије.

– Ми у Енглеској заправо немамо приватне универзитете или их има врло мало. Ево, тренутно могу да се сетим само једног. Он даје двогодишњу диплому и није посебно цењен у академским круговима. Већина универзитета је основана захваљујући разним донацијама – појашњава професор.

Основне студије трају три године, што је, по његовом мишљењу, сасвим довољно за оне који не размишљају о научној каријери. Проблем су високе школарине, око 3.000 фунти годишње, и најаве да би могле да буду још више, што ће на својој кожи највише осетити студенти који долазе из сиромашних породица и средњег сталежа.

Тако национално удружење студената непрекидно понавља податке о све мањем броју оних који се одлучују да упушу факултет. У 2006. години је за 3,5 одсто смањен број бруцоша на свим енглеским универзитетима. Јер, на школарину треба додати и трошкове живота, па се тако долази и до цифре од 10.000 фунти годишње на најпрестижнијим универзитетима.

– Школовање је скупа инвестиција, тешко је доступно најсиромашнијим студентима, а политика владе је да се повећа број младих који су обухваћени високим образовањем. О овом раскораку тренутно се води највећа полемика – додаје "Политикин" саговорник. Он каже да је кредит једна од могућности за најсиромашније студенте, а тих рецимо 30.000 фунти отплаћују се тек пошто студент дипломира и почне да зарађује.

Професорске плате су, по речима др Смитсона, довољне да се преживи, јер је ова професија у поређењу с докторима или адвокатима лоше плаћена. Ради се много, често и по седам дана недељно, уз обавезна истраживања.

– Оно што је добро у нашем систему високог образовања јесте што имамо висок степен аутономије, односно што, за разлику од мојих колега овде, не зависимо од утицаја политичких партија, с једне стране, и компликација које доноси бирократија, с друге. Рецимо, имамо пуну слободу у томе шта и како предајемо, можемо да применимо новине и у погледу садржаја и у погледу метода и то веома брзо. Академске одлуке дакле доносе професори, а не администрација. Таква је ситуација у мојој школи, мада морам да признам да није тако на свим универзитетима у Великој Британији – појашњава овај професор.

Оно што др Смитсон доноси у Београд јесу најновије вести с лондонске катедре за информационе системе.

– Кад се каже информациони системи, многи су склони да прво помисле на компјутерске програме. Моји студенти, међутим, нису програмери, већ менаџери, тако да је овде у ствари реч о менаџерској страни компјутеризације – како се технологија уклапа у живот једног предузећа. На пример, са студентима причам о томе са каквим се све проблемима могу сусрести приликом покушаја увођења информационог система у неко предузеће, о методама уз помоћ којих могу да процене да ли ће то бити од користи и слично – открива професор део својих предавања.

Иако није желео да пореди енглеске и српске студенте, он за академце из Србије каже да су веома мотивисани за учење, знатижељни и да имају одличну образовну основу. А да се није све завршило само у учионици сведочи и податак да је професор наше последипломце извео на – вечеру.

– Ово је моја прва посета Србији и сигурно ћу доћи поново. Град делује веома лепо, европски, људи су другачији, топлији, а и време је лепше него у Лондону – каже на крају др Стив Смитсон.