Треба ли Србији 53 државна секретара

У Влади Републике Србије, уз 17 министара седи чак 53 државна секретара и приближно толико помоћника, показује истраживање „Политике”. Што значи да сваки министар, у просеку има по десет „десних руку”, али ми немамо ефикасну државу.

Сваки од државних секретара има основну плату од најмање 93.000 динара. На то још иде и додатак за минули рад, али и путни трошкови. То значи да се из буџета само за њихове плате, без других трошкова рада, месечно издваја више од пет милиона динара, показује наша рачуница. Годишње то је више од 60 милиона динара. Колико укупно кошта њихов рад – није познато. У Генералном секретаријату Владе Србије не постоји јединствени регистар о томе колико их има, као и колико су њихови месечни трошкови. „Политика” је до ових података дошла „пешачки”. Од министарства до министарства, прелиставајући информаторе о раду, које су, по закону, дужни да достављају поверенику Родољубу Шабићу. Иако су буџетски корисници обавезни да на првој страни интернет презентације поставе овај документ на сајту Министарства инфраструктуре нисмо успели да га пронађемо. Ипак, највећи број државних секретара има основну зараду од 93.600 динара. Изузетак је једино Министарство културе где три државне секретарке, судећи према Информатору о раду, имају плате од по 203.000 динара. Наш извор из владе каже да се на ту суму обично додаје и минули рад, али и дневнице, односно путни трошкови.

– Има државних секретара који су више на путу, него што су у канцеларији. За то, наравно наплаћују путне трошкове. Дневница за Брисел, омиљену дестинацију српских политичара, на пример, износи око 80 евра. Све зависи од земље до земље. За пут у Босну и Херцеговину добија се дневница од око 50 до 60 евра. Наравно, има и оних државних секретара који се одричу дневница – каже наш саговорник.

Њихова примања уређују се Законом о платама државних службеника и намештеника, а средства се обезбеђују из буџета. Иако топ менаџери у приватном сектору имају много веће зараде него државни секретари, питање је да ли је Србији заиста неопходно толико најближих сарадника министара.

Највише државних секретара имају они министри који су после, реконструкције владе добили још неке ресоре. Министар пољопривреде Душан Петровић, у чијем ресору је и трговина, водопривреда и шумарство има три државна секретара и још шест помоћника. Његове колеге Оливер Дулић и Милутин Мркоњић имају по шест државних секретара. Има и оних који у свом кабинету имају само по једног најближега сарадника. Тако на пример Ивица Дачић и Вук Јеремић имају по једног државног секретара.

Шта је заправо њихов посао?

По закону, државни секретар помаже министру у оквиру овлашћења која му он одреди. Министар не може овластити државног секретара за доношење прописа, нити за гласање на седницама владе, додаје се.

У случају да има више државних секретара, министар писмено овлашћује једног од њих да га замењује док је одсутан или спречен.

Поставља га и разрешава влада на предлог министра, а његова дужност престаје с престанком дужности министра. Он такође замењује министра када је одсутан или спречен да се негде појави, координира рад министарства са управама у саставу. У пракси понекад државни секретар у потпуности замени министра. Тако је, на пример, Душан Никезић, као координатор у Министарству финансија иако формално то није – практично у потпуности заменио министра Мирка Цветковића, који је истовремено и премијер. У опису његовог посла је да усмерава и координира рад у оквиру Секретаријата министарства. Бави се и јавним предузећима, макроекономским анализама и пројекцијама, фискалним системом и буџетом. Прати рад Управе за трезор и Управе за јавни дуг, потписује добар део уговора Министарства финансија. У случају да је неки од његових колега одсутан, он их замењује.

Стицајем околности, у мандату ове владе један државни секретар именован је за министра. Реч је о Небојши Ћирићу, актуелном првом човеку Министарства економије. Када је његов претходник Млађан Динкић отишао с места он је предложен за новог министра економије.