Кредитна клопка на Фејсбуку

Навике посетилаца друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера могле би да употпуне слику о кредитној подобности корисника. Немачка агенција за проверу кредитне способности „Шуфа”, ангажовала је Институт „Хасо Платер” за проучавање дигиталне технике при Универзитету „Потсдам” да изради програм који би, ускоро, могао да буде уврштен у поступак оцене бонитета клијената широм континента.

Идеја је да се уз помоћ новог програма открију црте карактера корисника кредита. На оцену би утицали ниво дисциплинованости, зависност од комуникације на интернету, посвећеност компјутерским игрицама, сексуалне навике, дефиниција границе стида и скрупула.

„Шуфа” истиче да програм није усмерен против интереса просечног корисника кредита, већ против бахатих, финансијски потентних, а неуредних платиша.

„Финансијски способни корисници кредита, лизинга, мобилних телефона и компјутера у постпејд систему, чешће су, од осталих корисника, проблематичне платише”, каже се у саопштењу које су пренели немачки медији.

Представљање пројекта за развој овог кредитно-шпијунског програма изазвало је, према очекивањима, буру негодовања. Протестовали су политичари, надлежна министарства, друштва за заштиту потрошача и невладине организације за заштиту приватности. „Шуфа” је, међутим, указала да је реч о експерименту, док ће коначна верзија представљати компромис између технички остваривог и законски могућег. Указано је и на формулацију „широм континента”, која се користи уместо просторног описа „широм ЕУ”.

С обзиром на законске баријере и на (очекивани) отпор друштва, програм би био најпре усавршен у земљама на такозваној периферији ЕУ – у Украјини, Србији, Црној Гори, Македонији и у Турској.

Познаваоци тврде да није реч о иновацији, већ о надоградњи програма из глобалног система надзора електронских комуникација „Ечелон”. Користе га обавештајне и безбедносне службе широм света.

Најважнији део овог програма је потпрограм „растер 377”, који открива речи које су алармантне за службе које откривају терористе. Међутим, осим појмова „бомба” или „Ал Каида”, „растер 377” се активира и на бројне безазлене речи и изразе. Због тога се, на пример, у централама безбедносних служби пали „црвена лампица” и на овакве преписке: „Са аеродрома смо кренули друмом који води преко моста ка југозападу. На небу ни облачка – време као створено за посету представе под отвореним небом ’Авељ и Каин’. Претходно смо морали да се пробијемо кроз гужву на сеоском тргу. Лево од нас чобанчица је терала свиње, десно су активисти црвеног крста делили летке.”

Ако неки овакав текст пошаље са или на портал Фејсбука, аларм би се огласио – дванаест пута. У „сумњиву” комуникацију сврставају се речи: аеродром, мост, југозапад, облачак, представа, Авељ, Каин, гужва, Црвени крст, активисти, леци, свиње.

Надоградња „растера 377” постоји у више варијација. Легално их користи америчка Национална служба за ванредне ситуације да би, како тврди, правовремено дошла до информација о избијању епидемија, о потенцијалним жариштима опште панике... Користи их канадска служба социјалног осигурања не би ли спречила „лажна” боловања. Легално их користе италијански финансијски и порески иследници, а „легитимно” су средство за доказивање кривице развода у Белгији.

„Најновији пројект, у жаргону „кредитни растер”, био би још један корак ка остварењу тоталног надзора – ако употреба буде легализована”, сматра Тило Вајхерт, опуномоћеник за заштиту грађана у немачкој покрајини Шлезвик-Холштајн.

Из немачких друштава за заштиту приватности и невладиних организација за заштиту потрошача додаје се да би истински профитери ове иновације били мултинационални концерни, који би подсвесном рекламом остварили нове продајне рекорде.