Пораз америчких синдиката

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички синдикати подржани од Демократске партије повели су битку против својих конзервативних противника – и изгубили.

Бојиште је било у држави Висконсин, која, на простору два пута већем од Србије, има 5,7 милиона становника. Повод је одлука младог и амбициозног републиканског гувернера Скота Вокера (45), главног носиоца извршне власти, да у циљу решавања локалне буџетске кризе – дефицита од 3,5 милијарди долара – елиминише нека синдикална права на колективно преговарање запослених у јавном сектору, то јест свих који су на платном списку државе.

То је спровео још пре годину и по дана, што је изазвало масовне протесте. У престоници, Медисону, одржавани су митинзи и са по 100.000 учесника, што је на крају изнудило референдум о опозиву гувернера.

То је обављено у уторак и када су гласови пребројани показало се да је гувернер опстао, и то убедљиво: против опозива је било 53 одсто а за смену 46 одсто изашлих бирача. То значи да је савез локалних синдиката, коме је у помоћ прискочио и највећи национални, АФЛ-ЦИО, уз политичку подршку Демократске партије и наклоност председника Барака Обаме – исто тако уверљиво изгубио.

Ово гласање је протумачено и као својеврсна проба за новембарске председничке и парламентарне (конгресне) изборе, а пре свега као провера нових правила установљених пресудом Врховног суда из 2010, по којима амерички тајкуни могу да троше неограничено за избор неког кандидата, односно пораз другог.

Удружени синдикати су за ову прилику ангажовали око 50.000 волонтера који су покуцали на 1,4 милион врата да објасне зашто треба сменити гувернера Вокера и са истим циљем окренули 1,8 милиона телефонских бројева житеља Висконсина.

Али, на крају су ипак пресудиле – паре. Док су заговорници смене прикупили око 18 милиона долара, штаб гувернера је на располагању имао 47 милиона, углавном од великих донатора, милијардера као што су браћа Коук, власници друге по величини приватне компаније у Америци (иначе 16. на листи 500 највећих коју саставља магазин „Форчн”). Те паре су углавном потрошене за ТВ изборну пропаганду, која се и овде сматра најделотворнијом.

Житељи Висконсина су се у ствари, колико о гувернеру, изјашњавали и о правима запослених у државној управи (од чиновника, преко полицајаца, ватрогасаца, лекара и медицинских сестара до просветара) који се иначе у Америци сматрају привилегованијим од оних чији су послодавци капиталисти. Имају наиме боље пензионо и здравствено осигурање, регулисано усклађивање плата са инфлацијом, а до најновије кризе и сигурнија радна места.

Исход је међутим показао да бирачи нису били вољни да због тога мењају гувернера, па је тако пропала и главна замисао коалиције синдиката и демократа: да се конзервативцима широм земље пошаље порука да постоји „црвена линија” кад је реч о правима радника јавног сектора (који је главна база синдиката).

Колико је међутим ово опомена Обами и његовој партији за новембар? Упркос републиканском гувернеру, Висконсин је традиционално „плава” држава, у којој је републикански кандидат за председника губио на свим изборима од 1984. Такво је расположење неокрњено: истраживања показују да Обама тамо води испред Мита Ромнија са 52 према 44 одсто. Чак 17 одсто оних који су се у уторак определили за Вокера, изјавило је да ће гласати за Обаму…

Па ипак, порука послата на Обамину адресу је недвосмислена: синдикати му у новембру можда неће бити од оне помоћи коју прижељкује, а утицај новца на бираче је већи него што се страхује.

Милан Мишић