Србија на седативима

Званично најпродаванија и незванично најзлоупотребљенија плаво-бела кутија таблета које "смирују напетост, опуштају мишиће и централни нервни систем" у Србији и даље је "бенседин". Према подацима Републичког завода за здравствено осигурање, у првих девет месеци прошле године само у државним апотекама Србије продато је 5.371.000 кутија седатива, а на првом месту тражених седатива и даље се налази "бенседин". Статистика указује да сваки трећи Београђанин који уђе у апотеку купи овај седатив!

"Бенседин" има репутацију лека који "решава све проблеме и дилеме" пре свега захваљујући свом високом седативном дејству, а медицинском стручњаци кажу да га подједнако користе све старосне групе становништва од седам до 107 година – кад год се нађу у животној "минус" фази. Лекари се, међутим, с правом уозбиље кад говоре о последицама дуготрајне употребе ових пилула које су тешке "свега" два, пет или десет милиграма. 

– Уколико се ова милиграмажа помножи са 30 пилула, колико их има у једној кутији овог лека, а та доза се узима између три и шест месеци, стварају се повољни услови за развијање праве психофизичке зависности. "Бенседин" представља само мали корак у решавању психичке напетости, али велики за развој зависности – каже др Марија Делетић, психијатар и психотерапеут.

Она додаје да обимне медицинске студије западних европских земаља говоре да чак 17 одсто популације користи бензодијазепине ("бенседин", "валијум", "лексилијум", "деметрин", "бромазепам"...), а интерне психијатријске статистике у нашој земљи сведоче да 60 одсто психијатријских пацијената уз редовну терапију узима и "бенседин". Када је у питању такозвана нормална популација која помоћ стручњака тражи у ситуацији акутних животних криза, искуство наше саговорнице сведочи да су педесетогодишњаци ти који најчешће посежу за седативима.

– Свесни да се преко ноћи могу придружити армији од милион незапослених и да нису конкурентни гладијатори у животној арени препуној младих лавова, педесетогодишњаци су ти који своје страхове од могућих отказа све чешће решавају уз помоћ пилула за смирење или утапају у алкохолу! С друге стране, многе младе особе које су тек ступиле на професионалну позорницу свог живота и добиле посао у некој "звучној" фирми, психички "меље" рад у изразито такмичарској средини и они посежу за пилулама како би амортизовали свакодневне стресове – објашњава др Марија Делетић. 

Наша саговорница истиче да већина људи живи у уверењу да су то "наивне пилуле" које решавају све врсте проблема. Међутим, мање је позната чињеница да је благотворно дејство овог седатива само светлија страна медаље којом су се овенчале пилуле за смирење. На другој страни медаље стоји сурова медицинска истина да све анксиолитичке супстанце (у које се убраја и алкохол) доводе особу у стање зависности. А проблем са анксиолитицима и са сваком зависношћу јесте у томе што временом мора да се повећа количина, односно милиграмажа ових пилула да би се дошло у исто оно стање блаженства које нас је преплавило кад смо први пут узели овај седатив.

Наравно да није неопходно бити медицински образован, па закључити да самоиницијативно повећавање ове милиграмаже ових пилула може бити увод у живот с хемијским штакама. Психијатри су врло прецизни кад говоре о грамажи која је потребна да се развије зависност – три месеца константног узимања најјачих доза бензодијазепама је "формула" која гарантује настанак психофизичке зависности. А податак који је вероватно непознат већини корисника овог седатива гласи да самовољно отпочињање и прекидање "терапије" може довести до епилептичних напада. Ништа мање трагично не звучи ни податак да бенседин у "коктелу" с минималном количином алкохола може да доведе до коме и смртног исхода.