Министарски кандидати као "пробни балони"

И поред бројних спекулација о формирању будуће српске владе, па самим тим и о конкретним кадровским решењима, за сада још нема назнака да је такав договор на помолу. Чак, како тврде извори "Политике", нису се "захуктали" ни озбиљни, конкретни разговори о том питању. У јавности се, међутим, сваким даном, појављује све више имена страначких функционера, за које се тврди да су сигурно у најужем кругу за министарска места. Али, тих "сигурних кандидата" толико је да би било потребнo саставити бар две владе да би сви они заузели министарска места (види табелу). Стога је логична претпоставка да су практично све ове досадашње најаве о кадровским решењима више у домену пуког спекулисања ради држања пажње јавности или објављивања неформалних страначких "спискова жеља", него што су резултат конкретних договора врхова партија које претендују да уђу у владу.

За сада је сигурно само то да разговори о формирању нове владе, која највише зависи од договора између Демократске странке и Демократске странке Србије, треба тек да почну ових дана и није сасвим извесно да ће бити готови до средине марта, како неки најављују (указујући на потребу да се влада образује до тог рока, како би имала времена да припреми предлог буџета за текућу годину, будући да је привремено финансирање, по закону, могуће само до краја марта). С обзиром на то да је Скупштина Србије конституисана у среду, 14. фебруара, рок за формирање нове владе истиче 15. маја, па за страначке договоре има још времена, а постоје начини и да се премости проблем са буџетом, па је готово сигурно да се само због њега неће журити.

Извесно је да ће се многе личности, о којима се ових дана увелико говори као о претендентима на места у будућој влади, заиста и наћи у тој влади (говоримо наравно о варијанти која је у овом тренутку највероватнија – влади ДС-а, ДСС-а, Нове Србије и Г17 плус). Нарочито они којима је "понуђено" толико ресора да се просто намеће закључак да им се неко место мора наћи.

Уочљиво је, при том, да се неки неатрактивни ресори у овим спекулацијама готово уопште не помињу, док се они занимљивији већ деле на два или три министарства и на по неколико страначких функционера. Тако се, рецимо, о кадровским решењима за ресоре вера, дијаспоре, трговине и туризма још ништа не зна, као ни за културу, осим што се у случају овог министарства говори да би можда могла да га добије партија Млађана Динкића и то као утешну надокнаду за неко друго више жељено министарство (здравља или пољопривреде). За ово место је, у том случају, "виђен" Небојша Брадић.

Али, зато су у неким варијантама већ "расцепљена" министарства за капиталне инвестиције (на саобраћај, грађевину и телекомуникације), за државну управу и локалну самоуправу, или просвету и спорт (у оквиру ове поделе спекулише се да би нови министар спорта могао да буде Драган Џајић или Ненад Манојловић, наводно, као кадрови ДС-а), уз најаву формирања неких нових, попут министарстава за људска права, равномеран регионални развој или европске интеграције.

За најважније место у влади, премијерско, постоје само два јавно истакнута кандидата – Војислав Коштуница и Божидар Ђелић. И док се за Коштуницу резервна варијанта у влади и не помиње (наводно његова је "одступница" да буде само на челу странке, али је питање да ли би влада тако могла да се формира), Ђелић, према тврдњама медија, слови за кандидата који би могао да буде задовољан и местом потпредседника владе. Ипак, Ђелић последњих дана често истиче да ДС нипошто не би требало да се одрекне места премијера, с обзиром на то да има највише посланика у "демократском блоку".

Социолог Зоран Стојиљковић каже за "Политику" да све медијске најаве о различитим комбинацијама за састављање владе не треба узимати "здраво за готово":

– Неке од тих информација јесу корисне, као индикације, а неке су само "пробни балони" којима се, мање или више озбиљно, тестира јавно мњење и партнери у преговорима. Али, очито је да је прерано ићи у детаље, јер се за сада "тргује" само највишим, односно првим и другим нивоом власти – премијерском позицијом, потпредседничким местима и оним најважнијим министарствима. У овом тренутку се у јавности помињу и имена која стоје и она која не стоје, али и то је део игре.

Сада су сви под притиском да се влада формира до марта, објашњава Стојиљковић:

– То је, по мом мишљењу и реално. Коштуница мора још некога из коалиције и странке да "удоми" да би избегао унутрашње проблеме. Прво мора да размишља о Велимиру Илићу, као и о људима из свог ужег круга. Ако не буду могли да задрже "министарства силе", онда ће тражити јаке привредне ресоре. Свакако да су полиција и енергетика најважнији.

Што се тиче ресора унутрашњих послова који је, поред места председника владе, по свему судећи и најспорнији, ту се "ломе копља" око два, чини се, највероватнија кандидата – Драгана Јочића (ДСС) и Драгана Шутановца (ДС). Утисак је да би, ако се постигне споразум око ових места, све остало много лакше "дошло на своје", па би даљи преговори две највеће странке "демократског блока" ушли у много мирнију фазу.

У спекулацијама о подели "ресора силе" помиње се и могућност да ДС и ДСС компромис постигну тако што би једна странка дала првог човека полиције, а друга Безбедносно-информативне агенције. Уочљиво је да се последњих дана ни у једној комбинацији не помиње могућност да садашњи шеф БИА Раде Булатовић задржи ту позицију, нити да ДСС то тражи.

Зоран Шами, функционер ДСС-а и народни посланик, каже да је у овом тренутку "потпуно неозбиљно лицитирати око ресора", јер тек сада треба да почну озбиљније консултације о формирању владе, будући да од 14. фебруара теку рокови за обављање тог посла. Како истиче, разговори о новој влади би почели и раније да није било "домаћег задатка" који је наметнуо Марти Ахтисари доношењем 2. фебруара предлога за статус Косова и Метохије.

– ДСС је у току предизборне кампање изашао са именом свог кандидата за премијера. ДСС не бежи од одговорности да уђе у неку скупштинску већину, али видећемо како ће ствари да се развијају. У сваком случају, много је рано за разговоре о персоналним решењима и у земљама са знатно мање проблема разговори о влади трају по три месеца (тако је, на пример, било и у Немачкој) – каже Шами за "Политику", додајући да и његова странка жели да влада буде формирана што пре.

Да конкретних договора између челника странака демократског блока до сада није било, тврди и Драган Шутановац, потпредседник ДС-а, у интервјуу за недељник "Европа", наводећи да је за сада све на нивоу неформалних разговора "више на нивоу људи који се знају дуго а нису на високим партијским функцијама". "И даље је то на нивоу интересовања ко би шта желео, ко има које решење, ко би шта можда волео", каже Шутановац, уз напомену да је реч о полуприватним разговорима.

И Снежана Стојановић-Плавшић, члан Председништва Г17 плус, тврди за "Политику" да "још нема озбиљних разговора о новој влади":

– Чекамо договор ДС-а и ДСС-а о премијеру. Ми смо спремни и сматрамо да што пре мора да се формира већинска и стабилна проевропска влада. Спремни смо да преузмемо одговорност за она министарства која ће нам омогућити реализацију наших обећања – повећање запослености, јачање економије, равномернији регионални развој, више шанси за младе, стабилан динар... За сада не могу ништа конкретније да кажем – објашњава члан Председништва Г17 плус.

Конкретнији је био лидер ове странке Млађан Динкић, који је, у интервјуу за недељник НИН, рекао да његова странка може да очекује четири министарска места у новој влади, а да ће имати три, уколико остане садашњи број министарстава. (Коштуничина влада имала је 17 министарстава и једно потпредседничко место.) Динкић је одбацио информације у медијима да би Г17 плус, као алтернативу министарству финансија прихватило ресор привреде, као и спекулације да би он лично прихватио тај или ресор енергетике.

Зоран Стојиљковић упозорава да преговори о формирању владе не могу тећи великом брзином, указујући на тешкоће у постизању коалиционог договора. Сваки учесник, наиме, располаже бар једним "јаким адутом":

– Први је изборни резултат, а други је коалициони потенцијал, јер у овом случају ДСС је неко без кога не може да се састави влада, па добија компензацију и за то. Ту је и интерес "трећег играча", Г17 плус, који је кооперативан, па може да добије нешто више него што је његова тежина – објашњава Стојиљковић.

Опет, како тврди наш саговорник, "ако, из ових или оних разлога, онај ко има мање гласова добије место премијера, онда мора да се лиши једног дела министарстава на која би иначе претендовао":