Даровити јуче полагали пријемни

Гужва. У облаку немира и неизвесности, родитељи забринутих лица пиље у улазна врата школе. Трљају ознојене дланове, расхлађују се лепезама, гризу усне и погледом испраћају децу – на пријемни испит. Улазак у школу мамама и татама није дозвољен, а њихови клинци су, како рече једна мама, „пред првом великом животном одлуком, али и шансом да постану прваци средњих школа за даровите”. Док су родитељи нервозни, углавном нерасположени за разговор и на „Добар дан!” одмахују главом и одговарају: „Видећемо, да ли је!” будући средњошколци насмејани, с нестрпљењем журе на проверу знања и талента. Готово иста сцена, без редитеља и глумаца, јуче је постала део животне драме бивших основаца намерених да наставе школовање у Математичкој и Филолошкој гимназији, у смеровима дизајнерске, дрвне и школе „Техноарт Београд” у главном граду.

– Родитеље трема више „тресе” него децу, јер она нису свесна да Математичка гимназија може бити пресудна за њихов успех у животу. Сада им је прилика да зграбе шансу и постану ђаци школе од националног значаја. Мој син је међу њима: у учионици број пет, на месту број два. Тек кад заврше школу за обдарене разумеће колико су по знању и општој култури супериорнији у поређењу са вршњацима – уверена је Весна Шабановић, мајка осмака који је јуче полагао проверу знања у Математичкој гимназији.

За родитеље, али и децу, веома је важно што је пријемни пресудан, услов је за пролаз и носи већи већи број бодова него мала матура и успех из основне школе, па ће се за место у првом разреду изборити деца која имају „кликер” за математику, иако нису носиоци „Вукове дипломе”.

– Не питајте ме ништа. Тресем се. Пре две године смо се из Лознице преселили у Београд зато што је син тада уписао седми разред у Математичкој, а сада полаже пријемни за први гимназије. Ћерка је кренула његовим стопама, она у септембру креће у осми разред, а онда нас и следеће године у ово доба чека стрес јер обоје желе да остану у овој школи – успела је да изусти Славица Филиповић, мајка двоје математичара, чекајући испред школске капије.

У школи, пре него што је пријемни почео, у учионицама је владала тишина, али чинило се да нервозе нема.

– Мало смо узнемирени, али све ће проћи за два сата. Не бих рекла да смо напети, моје друштво је баш раздрагано – казала је осмакиња Милена Стојић пре него што је ушла у учионицу.

Њен вршњак Сава Ђорђевић остао је још мало на ходнику.

– Завршио сам седми и осми разред у овој школи, али уместо да ми то улије самопоуздање, ствара додатни притисак, јер се од мене очекује да пријемни урадим одлично, пре свих ја то очекујем – искрен је Сава.

Више од 270 деце из Србије, али и Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, полагало је јуче тест у Математичкој гимназији која ће у своје крило примити само 100 првака. У Филолошкој је на 168 места конкурисало више од 230 ученика.

Међу њима су биле и Мила, Теодора и Бојана, које желе да у клупама језичке гимназије уче немачки, јапански и шпански језик.

– Полагале смо српски језик и књижевност. Задаци углавном нису били тешки, мада, за нека питања, пре овог теста, нисмо чуле. Не знамо каква је конкуренција, али је важно да није било шансе да се преписује, нити је то коме падало на памет – казале су девојчице које данас од 11 сати полажу други део пријемног, односно тест из страног језика.

За тродневну проверу умећа и даровитости у школи „Техноарт Београд”, где пријемни из цртања, сликања и вајања полажу будући ђаци ове куће знања, али и Школе за дизајн и дрворезбарског смера школе „Дрво арт” пријавило се 237 осмака.

– Четворо је одустало. Нису се појавили првог дана пријемног. У уметничким смеровима „Техноарта” има 63 места за прваке, у дизајнерској 100, и дрвној 21. То значи да је само 49 кандидата више од укупног броја слободних места (184) за уметнике у првом разреду средњих школа у Београду. То је још и добро у поређењу са уметничким школама и одељењима широм Србије, где конкуренције као да уопште нема, о чему сведочи мањи број пријављених ученика од планираних места – коментарише Ненад Младеновић, директор школе „Техноарт Београд”.

Изгледа су деца и родитељи ове године, можда због кризе, више наклоњени ставу да се од уметности не живи, каже Младеновић и без двоумљења тврди да би „примање неталентованих на ове смерове био најкраћи пут да се уништи школа.”

Најновији подаци за уметничке школе ликовне области о броју пријављених осмака и уписној квоти доказ су смањеног интересовања ученика за смерове: техничар дизајна текстила, графике, индустријских производа, грнчар, ливац уметничких предмета, стилски кројач... У Новом Саду пријављено је 104 осмака на 120 слободних места, у Ужицу 33 ђака, а столица за прваке уметнике има 41, у Лесковцу је само 47 кандидата конкурисало на 81 расположиво место.

То значи да ће упражњених места у уметничким занатима сигурно остати за други уписни круг, али не и да ће сви ђаци који су јуче изашли на тест положити пријемни. Данас ће вајањем завршити тродневно доказивање даровитости и знања.

Миленија Симић-Миладиновић