С индексом у посланичке клупе
Лепа је посланичка легитимација, али је факултетска диплома још лепша, овако је мама једног посланика-студента дочекала вест о уласку сина у скупштинске клупе. Сличну реченицу чули су од својих најближих и други студенти-посланици, којима је већ било време да кући однесу дипломе. Сви признају да су студирање одужили због уласка у политику, а већина се, тврде, учланила у странке, одмах по стицању пунолетства. Иако им је политика "одлагала" полагање испита, нико од наших саговорника не очекује да ће му посланички посао посебно отежати учење и сви планирају да баш ове године заврше студије.
Едип Шерифов, из Демократске странке, има 29 година, студира упоредо два факултета, медицински и спортски менаџмент и, како каже, има још пар испита на оба факултета до краја студија. Шерифов са одушевљењем прича о својој странци и о младима који су, заједно с њим стигли до скупштинских клупа и, како каже, апсолутно је уверен да ће они моћи да ураде нешто за побољшање положаја младих. Родитељи га, прича, у свему подржавају, задовољни су његовим успехом и не мешају се у његове одлуке. Шерифов каже да ће се бавити менаџментом, али и додаје: "Завршићу медицину због себе, зато што су ми сви у породици лекари и, просто, хоћу да завршим због традиције".
Константин Самофалов (ДС), има 24 године и апсолвент је на Правном факултету у Београду, а од дипломе га дели само трговинско право. Он каже да је у ДС отишао по чланску карту одмах по пунолетству, ангажовао се, био градски одборник и додаје: "ето, успео сам да уз мало кашњење скоро доведем до краја студије". Самофалов, с поносом, истиче да је ангажовањем у ДС-у наставио породичну традицију: "сви моји су у ДС-у, од баке која има 77 година, до родитеља". Родитељи су, каже, поносни што је постао посланик, али кажу: "То је лепо, то је нешто што радиш за земљу, али важно је да будеш оспособљен да радиш посао и зато школовање, пре свега".
Страначки колега ове двојице посланика Владимир Петковић, има 27 година, и он је апсолвент на Правном факултету у Новом Саду, а ово му је други посланички мандат. Његов политички ангажман разлог је продуженог студирања, али "приоритет у овој години је диплома". Влада има и породицу, супругу и трогодишњу кћеркицу, које, такође, трпе због његовог политичког рада, али "супруга ме подржава, има разумевања". И Петковић је пун планова и одушевљен је плановима које, како каже, његова странка има за младе, а "ми млади у парламенту ћемо се за то борити".
Радикал Никола Вукелић има 25 година и апсолвент је на Факултету политичких наука. Радо и са одушевљењем прича о својој странци, "јединој националној, патриотској" и додаје да је он први у породици који се учланио у СРС. Међутим, каже, учланио сам још неке. Студирање на факултету, истиче, иде релативно добро: "Завршићу, морам".
Борко Илић, из Демократске странке Србије, има 26 година и упоредо студира француски језик и књижевност и менаџмент у сектору јавних услуга. Он је и до сада био посланик и зна, каже, да није лако студирати и бити посланик, али мисли да се то може ускладити. Илић прича да му је политика мало одужила студирање, које ће привести крају, а не жали што се ангажовао, јер је "ДСС једина партија која може да учини да се у Србији живи боље". Илић каже да његовој мами прија што је посланик, али "напомиње ми да не заборавим факултет и мислим да би је више обрадовала факултетска диплома од посланичке легитимације". И он планира крај студија у овој години.
Миљан Ранђеловић (Г17 плус) има 25 година и апсолвент је на Факултету политичких наука. Студира међународне односе, још се, каже, није определио да ли ће ићи у дипломатију, али, свакако, хоће да се бави политиком. Он објашњава да је студирање продужио зато што је желео да у пракси види оно о чему учи. Учланио се у Г17 плус, ангажовао се и одлучио да мало продужи студирање, а до краја има још пет испита. Ранђеловић каже да су његови родитељи поносни што је постао посланик, али "питају учим ли и кад ће диплома". Ранђеловић има још некога ко пита за диплому – Млађана Динкића, лидера своје странке: "Разговарали смо и о дипломи и имамо неки договор".
Иако у посланичким клупама и међу њиховим страначким колегама има и неких професора код којих морају да полажу испите, ниједан од наших младих саговорника не мисли да ће му посланички мандат помоћи да лакше стигне до дипломе. Има и оних, који мисле да то може, можда, и да им одмогне. Борко Илић каже да није имао проблема, нити му је неко од професора гледао кроз прсте зато што је посланик и то не очекује ни убудуће. Влада Петковић кроз смех каже: "Ма каква помоћ, па ја треба да полажем код Зорана Лончара последњи испит. Замислите то: ја из ДС-а, а он из ДСС! Очекујем да ће бити непристрастан".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


