Климав босански захтев за ратну одштету

Међународни суд правде коначно је пресудио у спору који је Босна и Херцеговина покренула за геноцид који је СЦГ наводно починила на њеној територији. Одлука је, како је то "Политика" почетком недеље најавила, пала у четвртак у Хагу, а јавно ће бити саопштена тек 26. фебруара. У суду се за сада ништа не може званично сазнати, али судећи по информацијама које су процуриле из суда, нашој земљи би највероватније могла бити приписана одговорност за некажњавање починилаца злочина у Босни. (Изговор за овакву одлуку, како сазнајемо, потражен је у чињеници да је Ратко Младић после заузимања Сребренице 1995. године живео слободно у Београду.) У опширном образложењу пресуде, која се тек пише, стајаће да су током рата у Босни почињени бројни злочини, али ће, по свој прилици, изричито бити речено да се не може говорити о намери СЦГ да почини геноцид.

Тиме ће судије ускратити Босни и Херцеговини пресуду каквој се надала. Босна је, да подсетимо, у тужби тражила да се СЦГ прогласи одговорном за "заверу да се почини геноцид" и за "подстицање на геноцид", а тек онда за пропусте да се геноцид спречи или казни. Од највишег светског суда, такође, захтевало се да констатује да СЦГ и даље крши Конвенцију о геноциду тиме што још не кажњава починиоце злочина забрањених Конвенцијом, што Трибуналу не изручује оптужене за геноцид и друге злочине.

БиХ је такође тражила да суд обавеже СЦГ да "одмах предузме ефективне кораке у складу са обавезом кажњавања злочина геноцида", као и да у пуној мери сарађује са Хашким трибуналом и изручи све оптужене за геноцид и друге злочине забрањене Конвенцијом.

Пресуда би, како се каже у тужби, морала да Србију и Црну Гору обавеже да Босни и Херцеговини и њеним грађанима надокнади штету и губитке нанете незаконитим актима. Уколико у року од годину дана од доношења пресуде стране не успеју да се договоре о "природи, облику и износу компензације", одлуку о томе би у посебном поступку требало да донесе Међународни суд правде. Посебан парадокс представља захтев БиХ да се СЦГ, осим на плаћање компензације, обавеже и на пружање специфичних гаранција да неће поновити геноцид.

Међународни суд правде ће се, готово је сасвим извесно, огласити надлежним за спор. То практично значи да суд није прихватио аргументе Београда, који је доказивао да суд није надлежан за овај спор. Наиме, професор Тибор Варади је покушавао да оспори компетенцију суда да одлучује у овом спору позивајући се на податак да у време подношења тужбе 1993. године нисмо били чланица УН нити потписница Конвенције о геноциду. Суд се, међутим, још 1996. године огласио надлежним те је било мало вероватно да ће ревидирати своју ранију одлуку.

Чињеница је, међутим, да је тадашња Савезна Република Југославија пропустила да на време, одмах по подношењу тужбе, истакне приговор о ненадлежности. Наиме, државна политика почетком 90-их година је била таква да је СРЈ све време тврдила да наставља континуитет СФРЈ и да јој припада иста столица у УН. Да се СРЈ одмах по подношењу босанске тужбе позвала на чињеницу да није у чланству Уједињених нација (Београду је још 1992. сугерисано да тражи пријем у УН као нова држава, што је Милошевић одбијао да учини), данас би, како каже др Варади, ствари биле потпуно другачије. Уосталом, чланице НАТО-а су, када смо их тужили због бомбардовања 1999. године пред овим истим судом, управо искористиле чињеницу да нисмо чланице УН. Суд је тада уважио овај аргумент и после се огласио ненадлежним. Тако је донео две различите одлуке о истој ствари, што ће српска јавност тумачити као примену двоструких аршина у третирању аргумената Београда, и аргумената држава НАТО.

Уколико се обистине спекулације да ће СЦГ бити осуђена за неизручивање починилаца злочина, др Варади каже да захтев Босне за ратну одштету "не би био бесмислен, али би био јако танак", док би тежа квалификација за саучесништво у геноциду дала јаче основе Босни да тражи ратну одштету.

-------------------------------------------------------------------------

Немци предлажу да и сумња буде кажњива

Немачка, као председавајућа Европске уније, намерава овог пролећа да предложи да се расизам и ксенофобија санкционишу као кривична дела у свим земљама Европске уније. У Немачкој, као и у Аустрији, Француској, Шпанији и Белгији, порицање холокауста одавно је кривично дело. Новина је, међутим, што Немци предлажу да се кривично кажњава не само негирање холокауста (у коме је током Другог светског рата страдало око шест милиона Јевреја), већ и свако порицање природе оружаних сукоба који су вођени последњих двадесетак година. Тако би, према писању "Дејли телеграфа", свако ко би се усудио да посумња у званичну квалификацију сукоба вођених у Африци или на Балкану могао да буде кажњен са три године затвора за кривично дело "порицање геноцида".

У предлогу закона каже се да би свака држава требало да предузме мере неопходне за кажњавање оних који "јавно опраштају, поричу или знатно тривијализују злочине геноцида, злочине против хуманости или ратне злочине". Ова одредба која је изазвала највише спорења, како се предлаже, требало би да буде укључена у Статут међународног кривичног суда.

Уколико би овакав захтев био прихваћен то би практично значило да би онај ко пориче или изрази сумњу у размере или карактер злочина у Сребренци могао завршити у затвору. Као основа за тужбу користила би се чињеница да је у Хашком трибуналу правоснажном пресудом генерал Републике Српске Радослав Крстић осуђен због геноцида над муслиманима у Сребреници.

Немачки предлог узнемирио је духове. Огласили су се бројни британски и амерички историчари и експерти који су ово протумачили као кршење слободе говора. Тако Британија, Данска и Италија верују да би то угрозило слободу изражавања коју прописују њихови закони. Словачка, Литванија и друге источноевропске земље сматрају да би коришћење комунистичких симбола такође требало обухватити овом забраном.

Франко Фертини, комесар за унутрашње послове Европске уније, апеловао је да владе постигну компромис, односно да се свакој земљи остави на вољу да сама пропише шта ће санкционисати кривичним законом.

Канадски "Отава ситизен" објавио је изјаву пензионисаног генерал-мајора Луиса Мекензија, некадашњег команданта мировних снага у Босни, који каже да се израз геноцид врло често неадекватно употребљава. Он каже да не пориче да се у Сребреници десило "нешто страшно", али да се у том случају не може користити термин геноцид, јер су убијени искључиво мушкарци, док су жене и деца пребачени из те зоне.

Дебора Липстад, професор Емори универзитета у Атланти, сматра да је немачки предлог "неуместан". Она се, како је рекла за "Дејли телеграф", држи "мале ствари зване слобода говора", те да би била врло забринута када би та слобода била ограничена.