Шпанији сто милијарди евра

Шпанији је најзад стигао спас, али нико од функционера конзервативне владе Марјана Рахоја, не жели да сто милијарди евра кредита из Брисела окарактерише као спасоносно решење за државу коју раздире тешка економска криза. Додуше, 17 министара еврозоне су јуче упутили кредит за докапитализацију шпанског банкарског сектора па шпански министар финансија Луис де Гиндос из тога извлачи закључак како ће нови додатни услови за примање тако великог зајма бити „наметнути банкама а не друштву илишпанској фискалној и економској политици”

Новац ће ићи директно у фонд за докапирализацију банкарског сектора, али ће ипак влада на крају бити одговорна за тај зајам, оцењују аналитичари из Брисела и Мадрида. Домаћи коментатори притом оштро критикују Марјана Рахоја који је недељама оклевао да затражи помоћ ЕУ како не би био оптужен да је Шпанија практично изгубила свој суверенитет. Када се већање у Бриселу најзад завршило, Де Гиндос јеодлуку министара да спасе Шпанију, преименовао у „финансијску помоћ”, док је Рахој, избегавајући да јој да име, ипак отпутовао у Пољску на фудбалски меч између Шпаније и Италије. Док није сазнао за вест из Брисела, није желео никакав контакт са јавношћу нити му је било до фудбала у Пољској.

„Да нисмо испунили наше задатке јуче би ЕУ разговарала о интервенцији, овако Шпанија је добила зајам”, рекао је Рахој када се најзад појавио пред изнервираним новинарима. Он је међутим одбио да призна како су га лидери из других земаља еврозоне притискали да затражи помоћ, или интервенцију већ како то ко схвата.

Уз све остале оштре коментаре упућене бившем социјалистичком премијеру Хосеу Луису Сапатеру јер„ није желео да призна да је земља у кризи”, и садашњем председнику Марјану Рахоју који неће да призна „инострану финансијску интервенцију” шпански зналци се баве питањима од значаја за свакодневни живот грађана. Како ће се живети у земљи са 24 одсто незапослених, која је већ редуцирала јавни сектор коликогод је могла, укинула многе здравствене и образовне бенефиције, повећала цене...

Мадридски Паис цитира стручњаке који тврде да ће сада уштеђевина грађана бити сигурнија у банкама и да штедише могу да одахну. Јер један од услова из Брисела био је да посебан фондгарантује до сто хиљада евра депозита сваког клијента. Брисел је такође тражио да се банкарским директорима смањи плата и да се строго контролишу фамозни бонуси руководилаца.

Али, како тврде стручњаци, није тачно да зајам од 100 милијарди евра, неће утицати на владину фискалну и макроекономску политику. Јер камате на овај зајам плаћа држава, а то ће подићи дефицит који ће морати да се надокнади новим резањем у јавном сектору, и новим повећањима пореза. Очекује се да цене некретнина најзад мало падну, али се не зна колико ће докапитализоване банке бити спремне да у оваквој ситуацији дају кредите грађанима. Све у свему , банке ће бити спашене, али грађани ће тај спас осетити на својим леђима.