Крушевачка „Мерима“ остала без имена

Крушевац – Хемијска индустрија „Мерима“ више не постоји на индустријској мапи Крушевца. Вршњакиње српске индустријализације, познате нашој и иностраној јавности пуних 170 годинау три века, нема ни под именом „Хенкел Мерима“, које је добила после тендерске продаје бечком „Хенкелу“, 31. октобра 2002. године.

Губљење имена одигравало се лагано, а погони у Крушевцу постали су саставни део фирме коју је „Хенкел“ формирао у Београду под именом „Хенкел Србија“. Крушевљани готово да и нису приметили нестанак „Хенкел Мериме“ све док Регионална привредна комора Крушевац ових дана није објавила статистичке податке о спољно-трговинској размени Расинског округа за први квартал 2012. Вредност извезене робе, у односу на исти период лане, смањена је чак за 35,8 одсто, а увоза за 293. Разлог није у смањеној привредној активности, већ зато што у статистички извештај од 1. јануара ове године не улазе резултати „Хенкел Мериме“, као прошле. „Хенкел Мерима“ напросто више не постоји под тим именом. „Хенкел“ је „Мериму“, осам година после приватизације, присајединио јединственој компанији у Србији „Хенкел Србији“, са седиштем у Београду.

Од некадашњих пет фабрика у саставу „Мериме“ (Фабрика сапуна, Фабрика масних киселина и глицерина, која је прва угашена да би у њој била започета производња грађевинских лепкова, Фабрика детерџената, Фабрика индустријских средстава и кућне хемије и Фабрика козметике), остале су две, у којима се производе детерџенти и кућна хемија, али са четвороструко мањим бројем радника. Те фабрике су ушле у београдски привредни амбијент, а Крушевац је остао без најзначајнијег корпоративног бренда.

За привреду Расинског округа статистички нестанак „Хенкел Мериме“, највећег актера спољно-трговинске размене, измештање седишта предузећа из Крушевца у Београд, није била добра вест. Додуше, „Хенкел Мерима“ јесте била највећи извозник, али и увозник на подручју Регионалне привредне коморе Крушевац, тако да сада за лидера слови александровачка „Вино Жупа“, која је и до сада убедљиво била највећи нето извозник.

– Није безначајно што се „Хенкел“ одлучио на измештање седишта компаније. То јесте њихово право, али ће нам несумњиво, макар статистички гледано, умањити спољно-трговински учинак. Постоје ту и друге, повезане ствари, будући да је „Мерима“ у јако дугом периоду била бренд „Крушевца“, па смо касније могли да се похвалимо „Хенкел Меримом“ и њеним резултатима, односно доласком „Хенкела“ у Србију. Али, ми, као део коморског система, настојимо да обогаћујемо облике повезивања привредних предузећа и да доприносима остварењу интереса бизниса – каже Драгиша Ранковић, председник Регионалне привредне коморе Крушевац.

По доласку „Хенкела“ у Крушевац, на зграду Фабрике козметике (која се више не производи у Лазаревом граду) одмах је придодат знак те светски угледне компаније. Црвени „Хенкел“ и плава „Мерима“ постали су леп пар, говорили су Крушевљани и бројни пролазници магистралним путем који води ка Приштини, Краљеву и Коридору 10. Ове године скинут је лого „Мерима“. Остао је само „Henkel”.

О разлозима таквог потеза у „Хенкел Србији“ не говоре много. На неколико питања о актуелној проблематици и плановима за будућност „Хенкелових“ фабрика, или погона, у Крушевцу, одговор нам је стигао од једне пи-ар агенције:

„Захваљујемо Вам на питањима и мејлу која сте поставили нашој агенцији. Овим путем желимо да Вас обавестимо да је ’Хенкел Србија’, као јединствена компанија, регистрована још у јануару 2011. године, са седиштем у Београду. Све остале информације које тражите спадају у домен пословне политике, коју можете најбоље спознати кроз пословне резултате и напретка који компанија ’Хенкел Србија’ остварује, како на домаћем тако и на иностраним тржиштима. Константан напредак, инвестиције, стручност запослених и најновије технологије спадају у домен свакодневне пословне политике наше компаније.“

„Хенкел“ је у модернизацију и развој „Мериме“ инвестирао око 50 милиона евра (око седам више од уговорне обавезе), успоставио стандарде какве имају његове најразвијеније фабрике, повећао продуктивност (али је, без обзира на јако добро плаћен добровољни социјални програм) на списак незапослених у Крушевцу додао готово хиљаду радника) и испунио све услове да буде обећани центар за снабдевање региона са око 50 милиона људи и то из Крушевца! Током предизборне активности у крушевачком крају неки опозициони лидери често су критиковали ту приватизацију, тврдећи да ће у Крушевцу од угледне југословенске и српске „Мериме“ остати само магацинии сећање на дечији сапун под истим именом. Време, бар за сада, није потврдило њихове црне слутње, а да ли ће Београд и Инђија (у коју је измештена фабрика грађевинских лепкова) Крушевцу узети све – остаје да се види.