Француска претежно социјалистичка

Франсоа Оланду отвориле су се све карте, већ после првог круга парламентарних избора на којима су социјалисти заједно са Зеленима освојили већину. Сада је извесно да новоизабрани председник Француске, до прошле године готово непознат политичар ван своје земље, има сву муницију да се супротстави кризи на сасвим други начин него што је то до сада рађено уз смернице из Берлина.

Са више од 46 одсто гласова које су освојили Оландови социјалисти заједно са Зеленима, наспрам конзервативне странке бившег председника Николе Саркозија (34 одсто), агенције за истраживање јавног мњења предвиђају да би после другог круга 17. јуна умерена левица (социјалисти плус Зелени) могла да освоји између 283 и 347 места од укупно 577 посланика у парламенту.

Уколико буде истрајао у својим обећањима, „најопаснији човек у Европи”, како га је пред председничке изборе назвао лондонски „Економист”, моћи ће одмах да пређе на испуњавање свог плана раста, као „једино могућим за обуздавање кризе која тресе Европу и свет”.

Оландов програм састоји се од 60 тачака од којих су најзначајније фокусиране на подстицај бржег запошљавања младих, већи број наставника и професора у јавним школама, драстично повећање пореских обавеза за оне који зарађују више од милион евра годишње, делимично смањење животне доби за пензију... Све то и многи други аспекти социјалне и економске политике у директној су супротности са драстичним мерама штедње које је проповедао бивши председник Француске нарочито откад се удружио са немачком канцеларком Ангелом Меркел.

Социјалиста у Јелисејској палати успео је да за месец дана, не чекајући на очекивани исход парламентарних избора, потпуно преокрене бриселску дебату о кризи која је била искључиво концентрисана на мере драконске штедње. Бараку Обами је поручио да повлачи француске трупе из Авганистана, већ од јула, а на домаћем терену декретом преокреће ранију Саркозијеву одлуку о одласку у пензију људи који су радећи од осамнаесте године напунили четрдесет једну годину радног стажа. Они неће морати да раде до 62. како им је наметнула Саркозијева влада, већ ће у пензију ићи већ кад наврше 60 година.

Све је то пореметило дотадашњу европску вагу у којој су најтежи тегови претезали на страну десног центра.

До само пре три месеца Оланда су и када је постао кандидат социјалиста за председника, звали „господин Млаки” признајући му доброћудност и смисао за хумор и замерајући му што нема готово никаквог искуства у међународним односима, нити у државним пословима. Данас га „Нувел обсерватер” црта на насловној страни као „свеца”. Свети Оланд хода као Исус Христ по површини воде. Испод њега у дубинама извија се крволочна ајкула која је разјапила чељусти, али не може да у њих ухвати Светог Оланда. Да не буде забуне ова неман представља Немачку, како на њој експлицитно пише.

Ипак није све у Француској као у рају. Оланд је свестан да мора да се штеди. Себи је смањио плату од првог дана за 30 одсто, то су за њим морали да ураде и министри и премијер. У Брисел је на самит Европљана путовао возом, а кажу врло често тако стиже и на многе државне састанке.

Занимљиво је да се продору социјалиста радује чак и председник САД, којег Оланд није успео да наљути чак ни повлачењем француских трупа из Авганистана. Напротив, пре неколико дана и сам Обама је изјавио да Европа мора да уведе стимулативне мере које ће омогућити раст. Све се преокренуло услед кризе.