Од планете до конфете

Елизабет Матје је директорка бијенала графике које се одржава у канадском граду Троа Ривије и које од 2001. године остварује сарадњу и са српским графичким уметницима. У оквиру бијенала уметницима су организоване и мале, појединачне изложбе, а ту прилику су имали Милан Блануша, Александар Младеновић, Биљана Вуковић, Небојша Радујев...Наредно бијенале, 2013. године, угостиће једног српског уметика који се бави дигитаном графиком, али још се не зна ко ће бити изабрани аутор.

Елизабет Матје је недавно гостовала у Београду, где је у Графичком колективу представила изложбу „Конфети”.

„Модус вивенди” графичарке Елизабет Матје, састоји се од следећег: селектовати, интервенисати, рециклирати, исећи, груписати, забављати се и поврх свега инспирисати се празником. Поставка уметнице која ствара само кад је задовољна, испуњена и срећна, настала је управо зарад обележавања једног јубилеја – 40 година галерије у Канади, у којој је често излагала. Стога су и сами експонати, који јесу из домена графике али су вишедимензионално обликовани у функцији изложене инсталације, у вези са овим бројем. Четрдесет графика направљених различитим техникама током деценија старалаштва Матје је рециклирала, боље рећи трансформисала у конфете и траке, који чине једну нову целину. Читав процес рециклаже, битно је рећи, текао је ручно. Одважна акција, каже струка. За њу, међутим, на тај начин, њена лична историја бива уткана у једно славље, чиме и сама бива слављена, па је моменат деструкције старог сасвим функционалан.

– Кад радим морам и да се забављам. Уз то, волим да своје радове преводим у трећу димензију. Да од графике направим скулптуру. То је нека врста мог потписа. У овом случају перфорирала сам давно реализоване радове, на папиру, још из времена кад сам почела да стварам, да бих добила хиљаде јединствених минијатура у једном маневру понављања. Разиграни аутобиографски радови, ван сфере употребног, приказују трагање за равнотежом између форме и садржаја, појашњава гошћа Београда, која је један део свог времена у Србији провела у колонији у Сићеву, а која је на својој претходној изложби у Београду, одржаној 2006, представила, између осталог, и ципеле обложене графикама.

Током тридесет година уметничке каријере, наша саговорница излагала је на више од двадесет самосталних изложби и преко сто групних широм света, њени радови налазе се у бројним колекцијама, при чему је петнаестак пројеката интегрисано у архитектуру Квебека, у којем је и рођена. При првом погледу на ову изложбу једно је упадљиво – у центру њеног интересовања јесте круг.

– Од планетарне представе до експресије најситније конфете, округла форма увек ми је била блиска. Иначе волим да манипулишем облицима из природе. Волим и боје. Некад је формат био мањи, некад већи. У овом случају округла форма добија празнични изглед као резултат промењене функције и поимања стандардне графичке форме кроз ауторски, стваралачки гест.

Како закључује, њена најновија продукција повезује игру и истраживање у разматрању историје, протока времена и онога што је створено током тог времена.