Od planete do konfete

Elizabet Matje je direktorka bijenala grafike koje se održava u kanadskom gradu Troa Rivije i koje od 2001. godine ostvaruje saradnju i sa srpskim grafičkim umetnicima. U okviru bijenala umetnicima su organizovane i male, pojedinačne izložbe, a tu priliku su imali Milan Blanuša, Aleksandar Mladenović, Biljana Vuković, Nebojša Radujev...Naredno bijenale, 2013. godine, ugostiće jednog srpskog umetika koji se bavi digitanom grafikom, ali još se ne zna ko će biti izabrani autor.

Elizabet Matje je nedavno gostovala u Beogradu, gde je u Grafičkom kolektivu predstavila izložbu „Konfeti”.

„Modus vivendi” grafičarke Elizabet Matje, sastoji se od sledećeg: selektovati, intervenisati, reciklirati, iseći, grupisati, zabavljati se i povrh svega inspirisati se praznikom. Postavka umetnice koja stvara samo kad je zadovoljna, ispunjena i srećna, nastala je upravo zarad obeležavanja jednog jubileja – 40 godina galerije u Kanadi, u kojoj je često izlagala. Stoga su i sami eksponati, koji jesu iz domena grafike ali su višedimenzionalno oblikovani u funkciji izložene instalacije, u vezi sa ovim brojem. Četrdeset grafika napravljenih različitim tehnikama tokom decenija staralaštva Matje je reciklirala, bolje reći transformisala u konfete i trake, koji čine jednu novu celinu. Čitav proces reciklaže, bitno je reći, tekao je ručno. Odvažna akcija, kaže struka. Za nju, međutim, na taj način, njena lična istorija biva utkana u jedno slavlje, čime i sama biva slavljena, pa je momenat destrukcije starog sasvim funkcionalan.

– Kad radim moram i da se zabavljam. Uz to, volim da svoje radove prevodim u treću dimenziju. Da od grafike napravim skulpturu. To je neka vrsta mog potpisa. U ovom slučaju perforirala sam davno realizovane radove, na papiru, još iz vremena kad sam počela da stvaram, da bih dobila hiljade jedinstvenih minijatura u jednom manevru ponavljanja. Razigrani autobiografski radovi, van sfere upotrebnog, prikazuju traganje za ravnotežom između forme i sadržaja, pojašnjava gošća Beograda, koja je jedan deo svog vremena u Srbiji provela u koloniji u Sićevu, a koja je na svojoj prethodnoj izložbi u Beogradu, održanoj 2006, predstavila, između ostalog, i cipele obložene grafikama.

Tokom trideset godina umetničke karijere, naša sagovornica izlagala je na više od dvadeset samostalnih izložbi i preko sto grupnih širom sveta, njeni radovi nalaze se u brojnim kolekcijama, pri čemu je petnaestak projekata integrisano u arhitekturu Kvebeka, u kojem je i rođena. Pri prvom pogledu na ovu izložbu jedno je upadljivo – u centru njenog interesovanja jeste krug.

– Od planetarne predstave do ekspresije najsitnije konfete, okrugla forma uvek mi je bila bliska. Inače volim da manipulišem oblicima iz prirode. Volim i boje. Nekad je format bio manji, nekad veći. U ovom slučaju okrugla forma dobija praznični izgled kao rezultat promenjene funkcije i poimanja standardne grafičke forme kroz autorski, stvaralački gest.

Kako zaključuje, njena najnovija produkcija povezuje igru i istraživanje u razmatranju istorije, protoka vremena i onoga što je stvoreno tokom tog vremena.